Roditelji iz Perta, Australija, osuđeni su zbog zlostavljanja svoje 16-godišnje ćerke, koja je bila ozbiljno ugrožena usled njihovog ponašanja. Tokom godina, oni su je sistematski izgladnjivali, želeći da je zadrže u detinjstvu. Njihovo ponašanje primetio je njen baletski trener, koji je bio zabrinut zbog njene premršave figure. U tom trenutku, devojčica je izgledala kao da ima samo deset godina, dok je njena glava bila nesrazmerna njenom izuzetno mršavom telu.
Roditelji su lažirali informacije o njenoj starosti prilikom upisa u baletsku školu, tvrdeći da je dve godine mlađa nego što zapravo jeste. Ipak, trener je smatrao da je devojčica, čak i za tu starost, izuzetno sitna. Kada je pokušao da razgovara sa roditeljima o njenom zdravlju, oni su se pravdali da je devojčica prevremeno rođena i da se prirodno razvija sporije, dok su tvrdili da se hrani veganskom prehranom, što se ispostavilo kao laž.
Devojčica je školovana kod kuće, a časovi baleta su bili jedini način na koji je imala kontakt sa vršnjacima. Njena sklonost da se igra plišanim igračkama i gleda crtaće za predškolsku decu bila je neobična za devojčicu njenih godina. Imala je poteškoća u obavljanju osnovnih zadataka kao što su pranje zuba ili odlazak u toalet, a njena majka joj je i dalje češljala kosu i pomagala da se oblači.
Kada su vlasti saznale za stanje devojčice, njen otac je odbio da dozvoli socijalnim radnicima da uđu u njihov dom, a više puta se opirao pokušajima da pruži medicinsku pomoć. Kada su konačno pristali da je odvedu kod lekara, otkriveno je da devojčica teži samo 27 kilograma, što je težina djeteta od osam godina. Lekar je upozorio roditelje na rizik od srčane insuficijencije i naglasio da joj je potrebna hitna hospitalizacija.
I pored upozorenja, roditelji su nastavili da se opiru lečenju i odveli su je u bolnicu tek nakon što su primili preteće pismo od Odeljenja za dečju zaštitu. Devojčica je provela 54 dana u bolnici, gde je postepeno dobijala na težini, a lekari su primetili njen nedovoljni društveni i emocionalni razvoj. Nakon lečenja, premeštena je kod rođaka dok je bila pod zaštitom države, a vratila se roditeljima kada je napunila 18 godina.
Tokom suđenja, majka je pokušala da pozove ćerku kao svedoka, ali je devojčica doživela napad panike i nije svedočila. U pismima koja je podnela sudiji, ona je krivila sebe za nevolje svojih roditelja i insistirala da su njeni roditelji samo pokušavali da je zaštite. Izjavila je da se oseća odgovornom za njihove odluke i da ne bi mogla da se nosi sa situacijom ako odu u zatvor.
Na kraju su roditelji osuđeni na kazne zatvora: otac je dobio šest i po godina, a majka pet godina. Ova tragedija ukazuje na ozbiljne probleme u sistemu zaštite dece i na to koliko je važno prepoznati znakove zlostavljanja i obezbediti pravovremenu pomoć. Devojčica, koja je bila žrtva svojih roditelja, sada je na putu oporavka, ali će posledice ovog iskustva nositi zauvek. Ova situacija otvara pitanja o roditeljskim pravima i odgovornostima, kao i o tome kako društvo može bolje zaštititi najranjivije članove.
