Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka koji je izvršio ubistvo, našli su se u središtu pažnje nakon presude koju su dobili 30. decembra prošle godine. Njih dvojica su pred Višim sudom u Beogradu osuđeni na ukupno 17 i po godina zatvora zbog svoje uloge u ovom tragičnom događaju. Osuda je izazvala velike reakcije u javnosti, s obzirom na brutalnost zločina i mladež aktera.
Prema informacijama iz sudnice, Vladimir je osuđen na 10 godina zatvora, dok je njegova supruga Miljana dobila 7 i po godina. Ova presuda je usledila nakon što su tokom suđenja izneseni dokazi koji su ukazivali na to da su roditelji znali za nasilno ponašanje svog sina, ali nisu preduzeli odgovarajuće mere da ga spreče. U trenutku kada je zločin počinjen, dečak je imao samo 14 godina.
Zločin koji je potresao Srbiju desio se u oktobru 2022. godine, kada je dečak ubio svog vršnjaka u školi. Ovaj incident je otvorio brojne diskusije o nasilju među mladima, kao i o odgovornosti roditelja. Mnogi su se zapitali kako je moguće da mališan dođe do takvih ekstremnih dela, a da roditelji nisu primetili signale koji su ukazivali na problem.
Tokom suđenja, svedoci su govorili o tome kako su Kecmanovići često ignorisali ponašanje svog sina, a čak su i neki prijatelji porodice ukazivali na to da je dečak imao problema u školi i da je pokazivao nasilničke tendencije. Ova saznanja su dodatno doprinela teškoj situaciji u kojoj su se roditelji našli, jer su se suočili ne samo sa pravnim posledicama, već i sa društvenom osudom.
Nakon izricanja presude, Kecmanovići su preko svog advokata podneli žalbe, tražeći preispitivanje odluke suda. Njihov pravni tim smatra da su u toku suđenja iznete informacije koje nisu bile relevantne ili koje su mogle biti pogrešno interpretirane. Takođe, advokati tvrde da su roditelji pretrpeli pritisak javnosti, što je moglo uticati na ishod suđenja.
Ova presuda se uklapa u širi kontekst problema nasilja među mladima u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina, učestalost nasilnih incidenata u školama je u porastu, a mnogi stručnjaci upozoravaju na potrebu za sveobuhvatnijim pristupom ovom problemu. Psiholozi i socijalni radnici ističu važnost ranog prepoznavanja i intervencije u slučajevima nasilničkog ponašanja, kao i ulogu škole i zajednice u zaštiti dece.
U međuvremenu, slučaj Kecmanovića je pokrenuo i pitanje odgovornosti društva u celini. Mnogi su se zapitali kako se može sprečiti da se ovakvi incidenti ponove i šta se može učiniti da se pomogne deci koja se suočavaju sa problemima. Obrazovni sistem, roditelji i zajednica moraju raditi zajedno kako bi se stvorila okruženja koja su sigurnija i podržavajuća za decu.
S obzirom na to da roditelji Kecmanovića podnose žalbu, očekuje se da će slučaj i dalje biti predmet pažnje javnosti. Ova situacija će možda otvoriti nove diskusije o pravima i obavezama roditelja, kao i o sistemu pravde koji se bavi maloljetnicima. Razmatranje ovih pitanja je od suštinske važnosti za budućnost, kako bi se sprečili slični događaji i osiguralo da se deca pravilno razvijaju i odrastaju u zdravom okruženju.
U konačnici, presuda Kecmanovićima je samo jedan deo šire slike o problemu nasilja među mladima. Potrebno je mnogo više od jednog suđenja da bi se promenila percepcija i pristup ovom pitanju. Obrazovanje, podrška i zajednička odgovornost su ključni za izgradnju društva koje može da se bori protiv nasilja i pruži sigurnu budućnost svima.
