Rusija je zatražila sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN povodom 25-godišnjice početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Prvi zamenik stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN, Dmitrij Poljanski, izjavio je da je Rusija 25. marta zvanično zatražila od japanskog predsedništva da se održi sastanak Saveta bezbednosti UN kako bi se obeležila godišnjica agresije NATO na Jugoslaviju. Poljanski je naveo da je zahtev podeljen članicama Saveta bezbednosti i da se očekuje zvaničan odgovor japanskog predsedništva.
Poljanski je ranije izjavio da su zapadne delegacije sprečile raspravu o NATO bombardovanju koje je inicirala Rusija. Međutim, ta tačka nije stavljena na dnevni red, pošto je samo troje članica (Alžir, Kina i Rusija) podržalo inicijativu, dok je 12 bilo uzdržano, a niko se nije izjasnio protiv. Rusija nastavlja da insistira na raspravi o bombardovanju Jugoslavije i smatra da je to važno za obeležavanje godišnjice tog događaja.
NATO bombardovanje Jugoslavije započelo je 24. marta 1999. godine i trajalo je 78 dana, završivši se 10. juna iste godine. Glavni razlog za bombardovanje bilo je sprečavanje progona kosovskih Albanaca od strane srpskih snaga i zaustavljanje humanitarne krize koja se događala na Kosovu. Međutim, bombardovanje je izazvalo kontroverze i kritike, kako u samoj zemlji tako i u međunarodnoj zajednici.
Rusija već duže vreme ističe svoje nezadovoljstvo zbog NATO bombardovanja Jugoslavije i smatra da je to bio nelegalan akt agresije protiv suverene države. Ruski zvaničnici tvrde da je bombardovanje imalo katastrofalne posledice po civile i da je izazvalo nestabilnost na Balkanu. Zbog toga, Rusija želi da se održi sednica Saveta bezbednosti UN kako bi se raspravilo o ovom događaju i njegovim posledicama.
NATO je formirao koaliciju zemalja koje su učestvovale u bombardovanju Jugoslavije, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku i Italiju. Bombardovanje je izvedeno bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je dovelo do kritika međunarodne zajednice. Mnogi smatraju da je NATO prekršio međunarodno pravo i da je bombardovanje bilo nepotreban i destruktivan akt.
Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, ima pravo da zahteva sazivanje sednice kako bi se raspravljalo o pitanjima od međunarodnog značaja. Ruski zvaničnici veruju da je važno da se obelodani istina o bombardovanju Jugoslavije i da se razmotre njegove posledice kako bi se izvukle lekcije za budućnost. Rasprava u Savetu bezbednosti bi trebalo da omogući različitim zemljama da izraze svoje stavove o ovom događaju i da se eventualno donesu neke odluke ili rezolucije.
Međutim, nije još uvek poznato da li će se sednica Saveta bezbednosti UN održati povodom godišnjice bombardovanja Jugoslavije. Japansko predsedništvo Saveta bezbednosti treba da odgovori na zahtev Rusije i odluči o daljim koracima. Ukoliko se sednica ipak održi, očekuje se da će biti žučne rasprave i da će se čuti različiti stavovi o ovom kontroverznom događaju iz istorije.
U svakom slučaju, Rusija nastavlja da insistira na tome da se raspravi bombardovanje Jugoslavije i da se osvetli celokupna istina o tom događaju. Bez obzira na ishod rasprave u Savetu bezbednosti UN, ovaj događaj će ostati kao jedan od najkontroverznijih momenata u međunarodnim odnosima i politici 20. veka. Svojim zahtevom za sazivanje sednice, Rusija ukazuje na važnost sećanja na istorijske događaje i na potrebu da se izvuku pouke za budućnost kako bi se izbegle slične greške i tragedije.
