Nikola Milovanović, šef konzervatora u muzeju Luvr, jeste sin doseljenika, ali je ponosan što mu je Francuska poverila brigu o njihovoj umetnosti. Rođen je u Parizu, a poreklom je iz Srbije. Sa svojom porodicom došao je u Francusku zbog bratove bolesti, ali su ostali zbog teških izazova koje su zajedno prevazišli. Milovanović je oduvek voleo umetnost i imao strast prema slikarstvu, ali je po savetu roditelja upisao studije inženjerstva. Ipak, uspeo je da se preusmeri i postane deo prestižnog Nacionalnog instituta za zaštitu kulturne baštine.
Nakon rada u provinciji, Milovanović se prijavio na konkurs za brigu o slikarstvu u Versaju i bio primljen. Proveo je jedanaest godina u Versaju, gde je napredovao u karijeri i postao šef konzervatora. Zatim je dobio priliku da radi u Luvru, gde je poslednjih dvanaest godina zadužen za francusko slikarstvo 17. veka. Njegova svakodnevna obaveza uključuje pregled slika i odluku o potrebi za restauracijom, organizovanje samih radova, pisanje knjiga o umetnicima i delima, kao i organizovanje stručnih skupova.
Milovanović se trudi da približi srpsku umetnost Francuzima, posebno ističući stvaralaštvo srpskih slikara 19. veka poput Katarine Ivanović i Nadežde Petrović. Pored toga, interesuje ga i restauracija srpskih manastira, te se nada da će jednog dana moći da doprinese obnovi nekog od njih.
Restauracija slika je posebno osetljiva tema, jer podrazumeva donošenje odluka o tome koliko daleko može ići restauracija, a da se ne izgubi autentičnost dela. Milovanović kroz svoj rad i stručnost pokušava da očuva duh umetničkih dela, ali i da ih prilagodi savremenim zahtevima publike. Neki od njegovih postupaka su izazvali kontroverze, poput odluke da se sa slike Nikole Pusena „Inspiracija poete“ skinu draperije koje su dodate naknadno.
Milovanović veruje u važnost veza između Francuske i Srbije, koje su bile narušene tokom devedesetih godina, ali su se ponovo uspostavile. On uvažava istoriju i smatra da je restauracija proces koji zahteva vreme i pažnju. Uprkos kontroverzama i dilemama koje restauracija može izazvati, Milovanović se trudi da pronađe balans između očuvanja autentičnosti umetničkih dela i prilagođavanja novim zahtevima i trendovima.
