Srbi ratuju u Ukrajini iz različitih razloga od emotivnih i avanturističkih do kriminalnih i ratnoprofiterskih

Kada se Dejan Berić, srpski plaćenik, javno požalio prošle nedelje da Rusi iz 119. vazdušno-desantnog puka „tretiraju Srbe kao stoku, zovu ih Ciganima i tuku“, ponovo se aktuelizovala priča zbog čega naši ljudi uopšte idu u rusku vojsku i ratuju u Ukrajini.

Ta tema je prisutna u javnosti od 2014. godine, od kada traju sukobi u Donbasu. Od tada je priličan broj Srba ratovao u Ukrajini na strani Rusije. Neki su poginuli, neki su ranjeni, a mnogi su otišli u rat u Ukrajinu da se ne vrate u Srbiju, već nastave život u „pečalbi“.

Aleksandar Radić, vojni analitičar, ističe da je u Srbiji „jaka rusofilija i nekritički odnos prema spoljnoj politici“. Emocija opredeljuje mnoge u ovom ratu u Ukrajini. U Srbiji postoji kritična masa ostrašćenih i spremnih da naprave korak više i upuste se u avanturu i rizik. Naše ratove devedesetih godina, u kojima su učestvovali Rusi, Bugari i Rumuni koji su, bili spremni na rizik i avanturu.

Radić naglašava da osobe koje odlaze u strane vojske često beže od sebe ili od zakona, a pravi Srbin će obući samo srpsku uniformu i ratovati u srpskoj vojsci.

Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti, smatra da ne postoji jedinstven psihološki profil Srba koji idu u rusku vojsku. Većina odlazi jer im je „ispran mozak ruskom propagandom“ i zbog strahovitog proruskog pritiska u medijima, ali postoje i oni koji idu kako bi zaradili novac ili se sakrili od zakona.

U poslednjih deset godina mnogi Srbi povezivali su se sa ruskom privatnom vojskom „Vagner“, čiji je status postao nejasan nakon pogibije vođe ove formacije Jevgenija Prigožina prošlog leta. Vagner, koji od 2014. godine učestvuje u najsurovijim borbama u Donbasu, godinama je bio poznat po regrutaciji stranih plaćenika širom sveta.

Dejan Berić, srpski plaćenik, je otkrio šta Srbe očekuje ako se odluče na ratovanje u Ukrajini. Plata im je, uz sav rizik, najviše 2.000 evra, a posledice neretko fatalne. Pored toga, svaki državljanin Srbije koji ratuje u inostranstvu ili vrbuje građane za rat, čini, prema našem zakonu, krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do 10 godina.

Ukratko, motivi Srba koji idu u rat u Ukrajinu su različiti i kreću se od emotivnih i avanturističkih do kriminalnih i ratnoprofiterskih. Odlazak u inostranu vojsku je prema našem zakonu krivično delo, za koje je predviđena zatvorska kazna. Potencijalne posledice odlaska, uključujući i gubitak života, čine ovo ne samo moralno i etički problematičnim, nego i opasnim po život. Ujedno, naglašava se značaj i važnost patriotskog opredeljenja i odanosti Srbiji, a ne stranim interesima.