Trinaestogodišnjak, čije ponašanje izaziva zabrinutost među nadležnim institucijama, ponovo je uhvaćen u niz krivičnih dela. Naime, on već duže vreme zloupotrebljava svoju mladost kako bi izbegao krivičnu odgovornost. Ovaj dečak je postao poznat javnosti kada je 14. aprila 2023. godine u Tovariševu, zajedno sa svojim starijim bratom, brutalno napao starijeg meštanina, koji je preminuo tri meseca kasnije. Nakon što pobegne iz socijalne ustanove, ovaj dečak se ponovo upušta u krađe i razbojništva.
U poslednjem incidentu, dečak je u Ulici Pariske komune otkinuo torbu sa ramena 73-godišnjoj Novosađanki, koja je prilikom pada slomila ruku. Sumnja se da je tokom poslednje tri nedelje, dečak bio umešan u otmice novčanika iz ruku i torbi još tri sugrađanke. Njegovi postupci nisu izolovani, jer on i njegov stariji brat sumnjiče se za više od pedeset teških krađa i razbojništava na području Novog Sada i okolnih mesta.
Obojica su deca sa problemima u vaspitanju, a njihova majka je lišena roditeljskog prava. Nakon toga, smešteni su pod starateljstvo novosadskog Centra za socijalni rad, ali su često bežali iz ustanova. Zbog ponavljanja krivičnih dela prebačeni su u zatvorene ustanove. Mlađi brat se nalazi u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Knjaževcu, dok je stariji smešten u Beogradu. I pored toga, obojica su nastavila da beže i ponavljaju krivična dela.
Jedan od ključnih problema u našem društvu je to što su sve ustanove za decu i omladinu otvorenog tipa, što otežava zadržavanje takve dece unutar tih institucija. Mnoge od njih nemaju adekvatne mehanizme za sprečavanje bekstva i ponovnog upuštanja u kriminalne aktivnosti.
Iako su njihovi prestupi brojni, trinaestogodišnjak ne može biti krivično odgovoran zbog svojih godina, jer još nije navršio 14 godina. Zakon jasno propisuje da se krivična odgovornost ne može izreći osobama koje u vreme izvršenja dela nisu navršile ovu starosnu granicu. U tom smislu, dečak ne može biti kažnjen, a ni podvrgnut drugim merama koje zakon predviđa za maloljetnike.
Ova situacija postavlja važno pitanje o efikasnosti pravnog sistema i zaštite društva od maloljetničkog kriminala. Mnogi stručnjaci upozoravaju na potrebu za reformom sistema koji se bavi maloljetnicima, kako bi se omogućilo efikasnije delovanje i sankcionisanje u slučaju ponovljenih krivičnih dela.
Roditelji, prosvetni radnici i društvo u celini moraju biti svesni da je važno pružiti podršku i preventivne mere za decu koja su u riziku. Takođe, potrebno je razviti strategije koje će omogućiti bržu i efikasniju reakciju na slične situacije u budućnosti.
U skladu sa tim, stručnjaci predlažu da se stvore specijalizovani programi za rehabilitaciju maloljetnika, kao i da se poveća saradnja između socijalnih službi i policije kako bi se identifikovali i pomogli deci koja imaju problema sa zakonom. Samo kroz zajednički rad i posvećenost možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve članove društva, posebno za decu koja se suočavaju sa izazovima.
U zaključku, situacija sa trinaestogodišnjakom i njegovim postupcima predstavlja složen problem koji zahteva hitnu pažnju i delovanje nadležnih institucija. Potrebno je osigurati da se pravni sistem efikasnije bavi maloljetnicima, kako bi se sprečila dalja kriminalna dela i omogućila rehabilitacija onih koji su već zapali u zamku kriminalnog ponašanja.
