Sjedinjene Američke Države su nedavno odlučile da dodaju više od 50 kineskih tehnoloških kompanija na svoju listu zabrane izvoza, što je prvi takav potez administracije Donalda Trampa. Ova odluka ima za cilj da smanji mogućnosti Kine u razvoju veštačke inteligencije i naprednih računarskih tehnologija. Biro za industriju i bezbednost američkog Ministarstva trgovine, koji je zadužen za regulisanje ovih pitanja, stavio je na listu ukupno 80 organizacija, od kojih je 50 iz Kine. Ovim potezom se zabranjuje američkim kompanijama da snabdevaju ove kineske firme bez prethodnih vladinih dozvola, prenosi CNBC.
Ove kompanije su kažnjene zbog navodnog delovanja protiv američke nacionalne bezbednosti i interesa spoljne politike. Ove mere su deo šire strategije Vašingtona da ograniči pristup Kini naprednoj računarskoj tehnologiji koja može da obradi ogromne količine podataka izuzetno brzo. Odluka je doneta u svetlu rastućih tenzija između SAD-a i Kine, posebno u oblastima tehnologije i trgovine.
Ova nova pravila su deo šireg trenda u kojem se SAD fokusiraju na zaštitu svojih tehnoloških inovacija i infrastrukture. Američka vlada se sve više brine o potencijalnim pretnjama koje kineske kompanije predstavljaju za nacionalnu bezbednost, posebno u svetlu globalne trke za veštačkom inteligencijom. Kineske firme su često optuživane za nepoštovanje intelektualne svojine i za korišćenje tehnologija koje bi mogle da ugroze bezbednost SAD-a.
Mnoge od ovih kompanija su se već našle pod povećalom američkih vlasti tokom prethodnih godina. Ovo uključuje kompanije koje se bave razvojem hardvera i softvera koji se koristi u kritičnim infrastrukturnim sistemima. Odluka o zabrani izvoza se takođe poklapa sa širim naporima SAD-a da smanje zavisnost od Kine i da ojačaju domaću proizvodnju i inovacije.
U kontekstu ovih dešavanja, važno je napomenuti da su se odnosi između SAD-a i Kine u velikoj meri pogoršali. Ova odluka o izvozu dolazi u trenutku kada se očekuje da će se trgovinski sukobi između dve zemlje nastaviti, a tenzije se dodatno pojačavaju u vezi sa pitanjima ljudskih prava i regionalne bezbednosti.
Kineske vlasti su brzo reagovale na ovu vest, optužujući SAD za protekcionizam i pokušaj da osujete kineski tehnološki napredak. U saopštenju iz Pekinga, istaknuto je da će Kina preduzeti sve potrebne mere kako bi zaštitila svoje interese i kompanije. Ova situacija samo dodatno komplikuje već napete odnose između dve najveće svetske ekonomije.
Analitičari smatraju da će ova odluka imati dugoročne posledice po globalno tržište tehnologije. Mnoge kineske kompanije su već počele da traže alternative za američke tehnologije, a neki stručnjaci predviđaju da bi ovo moglo dovesti do stvaranja paralelnih tehnoloških ekosistema u svetu, gde bi SAD i Kina razvijale svoje tehnologije nezavisno jedna od druge.
U međuvremenu, američke kompanije koje su zavisile od kineskog tržišta mogu se suočiti sa značajnim izazovima. Mnoge od njih su već izrazile zabrinutost zbog potencijalnog gubitka prihoda i tržišnog udela usled ovih novih regulativa. Takođe, postoji zabrinutost da bi ovakve mere mogle dovesti do povećanih troškova i zastoja u snabdevanju, što bi moglo negativno uticati na inovacije i konkurentnost u američkom tehnološkom sektoru.
Ova situacija je još jedan pokazatelj kako globalna politika i ekonomski interesi oblikuju tehnološki pejzaž i kako će se buduća saradnja između država verovatno razvijati u kontekstu sve većih tenzija i konkurencije. U ovom trenutku, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i koje će dodatne mere biti preduzete sa obe strane.
