Centralna izborna komisija (CIK) Belorusije je objavila konačne rezultate predsedničkih izbora održanih 26. januara, na kojima je aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko ponovo osvojio poverenje birača. Prema zvaničnim podacima CIK-a, Lukašenko je dobio 86,82% glasova, što ukazuje na njegovu dominantnu poziciju u beloruskoj političkoj areni.
Na drugom mestu se našao Sergej Sirankov, koji je osvojio 3,21% glasova, dok je Oleg Gajdukevič zauzeo treće mesto sa 2,02%. Ana Kanopatska i Aleksandar Hižnjak su takođe učestvovali u trci, sa 1,86% i 1,74% glasova, redom. Osim toga, 3,60% birača je glasalo protiv svih kandidata. Ukupno 85,69% od oko 6,9 miliona registrovanih birača je učestvovalo u izborima, što pokazuje značajan stepen angažovanosti građana.
Predsedavajući CIK-a, Igor Karpenko, izjavio je da nisu primljene nijedne pritužbe građana ili posmatrača o kršenju izbornog zakonodavstva tokom glasanja ili prebrojavanja glasova. Ova izjava dodatno osnažuje legitimitet izbora, iako je opozicija i međunarodna zajednica često kritikovala izbore u Belorusiji zbog navodnih nepravilnosti i nedostatka slobode.
Aleksandar Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, suočava se sa stalnim izazovima i kritikama zbog načina na koji vodi zemlju. Njegova vladavina obeležena je autoritarnim pristupom, gušenjem opozicije i kontrolom medija. Tokom prethodnih godina, Belorusija je bila na meti međunarodne kritike zbog kršenja ljudskih prava i nedostatka demokratije.
Iako je Lukašenko uspeo da obezbedi visoku podršku na ovim izborima, to ne znači da je situacija u zemlji stabilna. Protivnici ga optužuju za manipulaciju izbornim procesom i sprečavanje slobodnog izražavanja volje građana. U prethodnim izborima, posebno onim iz 2020. godine, izbile su obimne demonstracije protiv Lukašenka, koje su rezultirale brutalnim represijama i hapšenjima opozicionih lidera.
Beleži se i da su međunarodni posmatrači izrazili zabrinutost u vezi sa slobodom medija i transparentnošću izbornog procesa. Iako je CIK izvestio da nije bilo pritužbi, opozicija i mnoge nevladine organizacije tvrde suprotno, navodeći brojne nepravilnosti tokom izbornog procesa.
U svetlu ovih rezultata, Lukašenko će se suočiti sa novim izazovima u svom mandatu. Njegova vlada će morati da se nosi sa ekonomskim problemima, uključujući inflaciju i pad životnog standarda, kao i sa sve većim nezadovoljstvom građana. U isto vreme, geopolitička situacija u regionu se menja, sa sve većim uticajem Zapada i kritikom njegovih odnosa sa Rusijom.
Lukašenko je poznat po svom uskom savezništvu sa Moskvom, a očekuje se da će nastaviti da se oslanja na podršku Rusije kako bi održao svoju vlast. U poslednje vreme, Belorusija je bila predmet pažnje međunarodne zajednice zbog krize izazvane migrantima na granici sa Poljskom, što je dodatno pogoršalo odnose sa Evropskom unijom.
U zaključku, izbori iz januara 2025. godine još jednom su pokazali Lukašenkovu sposobnost da ostane na vlasti, ali su takođe ukazali na duboke podela u beloruskom društvu. Dok se on suočava sa kritikama i izazovima, budućnost Belorusije ostaje neizvesna. S obzirom na sve što se dešava, važno je pratiti razvoj situacije u zemlji, jer će ona imati značajan uticaj ne samo na unutrašnju politiku, već i na regionalne i međunarodne odnose.
