Rano jutros, tačnije u 02:18, na Batajničkom drumu, u blizini farbike Galenika, dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je muškarac od 28 godina zadobio ozbiljne povrede donjih ekstremiteta. Hitna pomoć je brzo reagovala, a povređeni je nakon ukazane prve pomoći na mestu nesreće prevezen u Urgentni centar, gde je smešten na reanimaciju zbog težine povreda.
Ova nesreća nije bila jedina tokom noći. U istom periodu zabeležene su još dve saobraćajne nezgode. U jednoj od njih, motociklista je pao sa motora na uglu Vitanovačke i Kraljevačke ulice, dok je u drugoj ženska osoba lakše povređena na auto-putu kod Bubanj potoka. Ove situacije ukazuju na to da je bezbednost na putevima i dalje značajno pitanje, naročito u noćnim satima kada je vidljivost smanjena.
Prema informacijama iz Hitne pomoći, tokom protekle noći dežurale su 22 ekipe koje su intervenisale ukupno 126 puta. Od tog broja, 18 intervencija se dogodilo na javnim mestima, što ukazuje na potrebu za hitnom medicinskom pomoći u gradskim sredinama. Ove brojke takođe pokazuju koliko su ekipe Hitne pomoći opterećene tokom noći, što može biti izazovno s obzirom na broj pacijenata koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
U noćnim satima često dolazi do slučajeva intoksikacije alkoholom. Naime, tokom ove noći, zabeležen je veći broj alkoholisanih pacijenata koji su prevezeni na odeljenje toksikologije Vojnomedicinske akademije (VMA) na dalju obradu i lečenje. Ova situacija dodatno ukazuje na problem zloupotrebe alkohola, koji može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i povreda, posebno u noćnim satima kada su ljudi skloniji ekscesima.
Osim slučajeva intoksikacije, Hitna pomoć je tokom noći primila veliki broj poziva od hroničnih bolesnika. Najčešći pacijenti su bili hipertenzičari, astmatičari i oni sa bolovima u grudima. Ova statistika govori o značaju redovnog praćenja stanja hroničnih pacijenata, kao i o potrebi za dostupnom medicinskom pomoći u svakom trenutku. Hronične bolesti mogu se pogoršati u situacijama kada osoba nije u mogućnosti da dobije pravovremenu medicinsku intervenciju, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Hitna pomoć, kao ključna komponenta zdravstvenog sistema, igra vitalnu ulogu u pružanju neophodne pomoći u hitnim situacijama. Njihova brza reakcija i stručnost mogu biti presudni u životu i smrti pacijenata. U ovom kontekstu, važno je naglasiti koliko su resursi i oprema timova Hitne pomoći, kao i obuka osoblja, od suštinskog značaja za efikasno obavljanje njihovih zadataka.
Pored samih intervencija, važno je posvetiti pažnju i preventivnim merama koje bi mogle smanjiti broj saobraćajnih nesreća i povreda. Edukacija vozača o bezbednosti u saobraćaju, kao i veća prisutnost policije na putevima u noćnim satima, mogla bi doprineti smanjenju broja nesreća. Takođe, apel na građane da budu odgovorni u konzumaciji alkohola i da ne voze pod uticajem može značajno smanjiti rizik od incidenata.
U zaključku, iako su ekipe Hitne pomoći spremne da se suoče sa izazovima koje donosi svaka noć, važno je da se i društvo kao celina uključi u rešavanje problema bezbednosti na putevima. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve učesnike u saobraćaju.
