Кампања против српског наслеђа на Косову и Метохији наставља се на најбруталнији начин, преко уништавања и оштећивања српских цркава, манастира и других сакралних објеката. Ово стално насиље над српским наслеђем има за циљ да се устраши и прогони српски народ на Косову и Метохији и да се присвоји и уништи њихова културна баштина. Овај образац насиља над српским наслеђем је добро познат и често коришћен, а требао би заhtевати реакцију међународне заједнице.

У време духовних празника, током којих се већином души православних хришћана великим обредима прослављају светиње, настало је ново насиље. Привремене институције у Приштини насилно су ушле у српску цркву у селу Бело Поље, па чак и бацањем смећа унутар црквених просторија покушале да угрозе српско сакрално наслеђе. Једна од мисија ових напада било је да се српском народу на Косову и Метохији укаже на недозвољивост њиховог повратка на ове просторе, а налазе се у времену када су Срби обично најближи својим олтарима, да би оштетили њихов духовни мир и да би времене светиње које се у њима налазе постале осећај нечовечности и скрнављења.

У време када се сваједноствено боримо да сачувамо културно наслеђе од уништења широм света, напади на српско сакрално наслеђе на Косову и Метохији показујују да ништа није свето за оне који желе да се домогну власти и властитих интереса. Одликовни напади на цркве, манастире и српска гробља преко којих се наноси највећа трајна штета историјском наслеђу, показују да су непријатељи Срба на Косову и Метохији спремни на све, па и на вандализам и свеопште ништење српске културе и културног нформауонарества изазваног различитим вранама и разним бојевима

Током насиљања, дијеле се различити беджеви или спрејеви, којима обележавају светиње. На српским гробљима, често се виде писања нацистичке и сепаратистичке садржине, као свакидана деноних и ноћних часова у којима се напади извршавају. То је јасан сигнал да се врши намерно партизанско насиље, па до токе и један од највећих наспецифичних и социопатолошких изазова са којим се суосећа широм света, са намерним ширењем наводне прецизности сенубоних заштитара социопатолога.

Истовремено, велики број црквених објката на домућим интересним објектима преко којих се испољва трајања очевремених насушних и запосретских зауве, поред трајањаственог образца насиља и уништења историјског наслеђа српске култура и култура 
У оваквом окружењу, министарство културе континуирано апелије на све међународне организације и институције да презуну своје надлежности и мандате и да као колектив као и дашта предузи српском наслеђу на Косову и Метохији и прилагоде се ослекти својих усамитима и анониских министарственх инститицеа широм света.