Na današnji dan, 13. mart 2025. godine, srpski gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, podsetio je javnost na hapšenje Dragoljuba Draže Mihailovića, bivšeg načelnika Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini, koje se odigralo 1946. godine. Mihailović je bio uhapšen u noći između 12. i 13. marta, a operaciju su izveli pripadnici Ozne u selu Dobrunska Rijeka blizu Višegrada.
Šapić je istakao da je još prošle godine podneo inicijativu za podizanje spomenika generalu Mihailoviću u Beogradu, predlažući dve lokacije: jednu u parku „Terazijska terasa“ i drugu u Parku prijateljstva na Novom Beogradu. Međutim, napomenuo je da se čeka saglasnost Ministarstva kulture kako bi predlog mogao biti upućen na razmatranje odbornicima Skupštine Grada Beograda.
Ovaj potez je izazvao različite reakcije u javnosti, a Šapić se zapitao da li Srbija ima snage i odlučnosti da realizuje ovaj važan istorijski poduhvat. On je naglasio da je učinio sve što je u njegovoj moći, iako se suočava sa pritiscima i kritikama sa svih strana političkog spektra, uključujući i od vlasti i opozicije.
Gradonačelnik je istakao svoju odlučnost da se bori za istinu i poništavanje, kako je rekao, prekrajane istorije koja je trovala srpski narod decenijama. On je dodao da se neće povući pred napadima i opstrukcijama, koje dolaze od potomaka nekadašnjih boljševika i komunista, za koje smatra da i dalje imaju značajan uticaj u srpskom društvu.
Inicijativa za podizanje spomenika Draži Mihailoviću nije prvi put da izaziva polemiku. U prošlosti je bilo mnogo rasprava o njegovoj ulozi tokom Drugog svetskog rata i njegovom mestu u srpskoj istoriji. Mihailović je bio vođa Ravnogorskog pokreta otpora protiv okupatora, ali su ga njegovi protivnici često kritikovali, optužujući ga za kolaboraciju i saradnju sa saveznicima.
U poslednjih nekoliko godina, pitanje rehabilitacije Mihailovića i njegovog spomenika postalo je simbol šireg sukoba oko interpretacije istorije u Srbiji. Mnogi veruju da bi podizanje spomenika doprinelo ispravljanju istorijske nepravde prema njegovom liku, dok drugi smatraju da bi to moglo produbiti postojeće podele u društvu.
Šapić je u svojoj izjavi naglasio da je spreman da se bori za ono što smatra ispravnim, čak i ako to znači suočavanje sa velikim pritiscima i nesuglasicama. On je izrazio nadu da će se u budućnosti pronaći konsenzus oko važnosti priznanja Mihailovićeve uloge u srpskoj istoriji, kao i da će se javnost otvoriti za dijalog o ovom pitanju.
Osim toga, slične inicijative i događaji vezani za Dražu Mihailovića, kao što je otkrivanje spomenika u Zvezdari, takođe su privukli pažnju medija i javnosti. Ovi događaji odražavaju složenost i emotivnost tema vezanih za Drugog svetskog rata i posleratnu istoriju Srbije.
S obzirom na sve veće podela u društvu, pitanje podizanja spomenika generalu Mihailoviću ostaje otvoreno i izaziva različite reakcije. Dok jedni vide ovu inicijativu kao priliku za ispravljanje istorijske nepravde, drugi se plaše da bi to moglo dodatno polarizovati društvo. Šapić se nada da će se kroz dijalog i razumevanje pronaći zajednički jezik kada je reč o ovim važnim pitanjima.
U svakom slučaju, ova inicijativa predstavlja važan korak u nastojanju da se preispita srpska istorija i da se pruži prilika za dijalog o kontroverznim temama koje i dalje dele društvo.
