Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić obratio se javnosti nakon stravičnog nevremena koje je pogodilo Beograd. On je istakao da se moramo prilagoditi novim vremenskim uslovima, jer superćelijske oluje postaju naša realnost. Šapić je uporedio situaciju u Beogradu sa Zagrebom, gde je potpuno uništeno od nevremena, dok je količina padavina u Beogradu bila oko 55 litara po kvadratnom metru, što je ekstremno visoka količina za kratko vreme.
On je istakao da kanalizacija grada nije bila sposobna da primi takvu količinu kiše, što je problem koji se javlja i u bogatijim sredinama i gradovima. Tokom nevremena, bilo je preko 250 intervencija javnokomunalnih preduzeća, a oko 1.500 radnika je bilo angažovano na terenu. Situacija u gradu počinje da se stabilizuje, ali su bila oštećena stabla i vozila tokom nevremena.
Šapić je apelovao na građane da se prilagode novim vremenskim uslovima, osiguravaju svoja vozila i prate preporuke za postupanje u slučaju nepogoda. Takođe, zahvalio se svim službama koje su bile angažovane na terenu od ranih jutarnjih sati. Nadam se da neće biti više ovakvih nepogoda i tragičnih slučajeva, dodao je.
On je objasnio da su najveći problemi tokom nevremena nastali u uvale i depresije, gde je nagomilano granje i mulj, pa je potrebno fizički ukloniti ove prepreke kako bi se normalizovala situacija.
Beograd se, kao i drugi gradovi, suočava sa posledicama sve češćih i intenzivnijih nepogoda uzrokovanih klimatskim promenama. Promene u vremenskim obrascima, poput ekstremno visokih temperatura, obilnih padavina i oluja, postaju stalna pretnja za gradove i njihove građane.
Prema istraživanjima, klimatske promene mogu dovesti do povećane učestalosti ekstremnih vremenskih događaja, kao što su poplave, suše, toplotni talasi i uragani. Ove promene mogu imati ozbiljne posledice po živote ljudi, infrastrukturu gradova, poljoprivredu i ekonomiju.
Beograd, kao glavni grad Srbije, ima važnu ulogu u suočavanju sa izazovima klimatskih promena. Grad mora da preduzme adekvatne mere za ublažavanje posledica ekstremnih vremenskih događaja, kao što su poboljšanje sistema za odvodnjavanje, izgradnja zaštitnih bedema, edukacija građana o postupanju u slučaju nepogoda i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere za zaštitu od klimatskih promena, Beograd će se suočiti sa sve većim rizicima od ekstremnih vremenskih događaja, kao što su poplave, oluje, toplotni talasi i suše. Ovi događaji mogu imati ozbiljne posledice po živote građana, infrastrukturu grada, ekonomiju i životnu sredinu.
Beograd mora da preduzme konkretne korake ka održivom razvoju i zaštiti životne sredine kako bi se smanjila ranjivost grada na klimatske promene. Ovo uključuje promovisanje obnovljivih izvora energije, smanjenje emisije štetnih gasova, poboljšanje sistema za odvodnjavanje, zaštitu prirodnih resursa i edukaciju građana o važnosti zaštite životne sredine.
Nevreme koje je pogodilo Beograd je upozorenje da se moramo prilagoditi novim vremenskim uslovima i preduzeti konkretne korake ka zaštiti od klimatskih promena. Klimatske promene su realnost sa kojom se suočavaju gradovi širom sveta, i Beograd mora da bude spreman da se uhvati u koštac sa izazovima koji dolaze sa sve ekstremnijim vremenskim događajima. Smisleno planiranje, ulaganje u infrastrukturu otpornu na klimatske promene i edukacija građana su ključni koraci ka stvaranju održivijeg i otpornijeg grada Beograda.
