Danas je u Republici Srpskoj obeležen Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, a predsednik Privremenog organa grada Beograda, Aleksandar Šapić, prisustvovao je ovom događaju u Donjoj Gradini. Ovom prilikom, Šapić je položio cveće na Spomen područje na grobnom polju Topole.
Dan sećanja se obeležava povodom oslobađanja ustaškog logora Jasenovac, jednog od najvećih i najstrašnijih logora smrti u Evropi. U periodu od 1941. do 1945. godine, u ovom logoru ubijeno je više od 700.000 ljudi, od kojih više od 500.000 Srba, 33.000 Jevreja, 40.000 Roma i više od 20.000 dece.
Genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH je bio strašan zločin protiv čovečnosti, a sećanje na ove žrtve važno je ne samo za istorijsku istinu, već i kao podsećanje na strašne posledice nacionalizma i netolerancije. Dani sećanja kao ovaj služe kao podsećanje na važnost očuvanja ljudskih prava i dostojanstva svakog pojedinca, bez obzira na nacionalnu, versku ili rasnu pripadnost.
Pored toga, ovakve manifestacije su i prilika da se oda počast svim žrtvama prošlosti, ali i da se podigne svest o važnosti mira, tolerancije i međunarodnog pomirenja. Kroz obilazak spomenika i grobnih polja žrtvama genocida, kao i kroz polaganje cveća i poštovanje prema njihovoj patnji, pokazujemo da se sećamo i da cenimo njihovu borbu i žrtvu.
Aleksandar Šapić kao predsednik Privremenog organa grada Beograda ima važnu ulogu u obeležavanju ovakvih događaja i očuvanju sećanja na žrtve genocida. Njegovo prisustvo na ovom događaju simbolizuje podršku i poštovanje prema žrtvama, ali i prema njihovim potomcima i svima koji nastoje da očuvaju sećanje na njih.
Kroz ovakve gestove i aktivnosti, društvo pokazuje svoju solidarnost i saučešće prema žrtvama genocida, ali i prema njihovim porodicama i zajednicama. Očuvanje sećanja na prošlost je važno za formiranje identiteta i kolektivnog pamćenja jednog naroda, ali i za edukaciju budućih generacija o značaju mira, tolerancije i poštovanja različitosti.
Pored toga, važno je prepoznati da se genocid ne sme zaboraviti niti relativizovati, već da se mora istražiti, osuditi i prevenirati. Kroz obrazovanje o genocidu i ljudskim pravima, možemo doprineti stvaranju društva svesti i odgovornosti prema prošlosti, ali i prema budućnosti.
Na taj način, sećanje na žrtve genocida postaje i podsetnik na opasnosti nacionalizma, mržnje i netolerancije, te kao put ka izgradnji mirnijeg, pravednijeg i tolerantnijeg društva za sve njegove građane. Kroz očuvanje sećanja na žrtve genocida, kao i kroz snažnu osudu takvih zločina i promovisanje vrednosti ljudskih prava, možemo doprineti stvaranju bolje budućnosti za sve nas.
Uspomene na žrtve genocida i patnje koje su pretrpele ne smeju biti zaboravljene, već ih moramo čuvati kao deo nas samih, ali i kao podsetnik na dužnost da se borimo protiv svih oblika mržnje, diskriminacije i nasilja. Kroz kontinuirano obeležavanje Dana sećanja, kao i kroz edukativne programe o genocidu i ljudskim pravima, možemo stvoriti društvo koje je svesno svoje prošlosti, ali i koje je spremno da učini sve kako bi sprečilo ponavljanje takvih stravičnih događaja.
Aleksandar Šapić, kao predstavnik institucija vlasti, ima važnu ulogu u promovisanju vrednosti mira, tolerancije i poštovanja ljudskih prava, te je njegovo prisustvo na događajima poput ovog od velikog značaja za podizanje svesti o važnosti očuvanja sećanja na žrtve genocida. Kroz ovakvu podršku i poštovanje prema žrtvama, ali i prema njihovim potomcima, pokazujemo da smo svesni značaja njihove patnje i da smo zajedno u borbi protiv zaborava i relativizacije zločina.
Kroz zajedničku borbu protiv mržnje, netolerancije i nasilja, možemo izgraditi društvo koje je otvoreno, tolerantno i inkluzivno, a koje poštuje različitost i promoviše vrednosti jednakosti i pravde za sve. Samo zajedno, kao društvo koje je svesno svoje prošlosti i koje se aktivno bori za bolju budućnost, možemo stvoriti mirnije i sigurnije okruženje za sve njegove građane.
