Predsednik Privremenog organa Grada Beograda, Aleksandar Šapić, danas je položio venac na spomenik Milici Rakić u Tašmajdanskom parku, povodom 25. godišnjice njenog tragičnog stradanja tokom NATO agresije. On je istakao da ne smemo zaboraviti nevine žrtve bombardovanja, posebno našu decu, jer ako to učinimo, zaboravili smo i sebe. Milica Rakić postala je simbol stradanja tokom NATO agresije na našu zemlju, imala je samo tri godine kada je poginula usled NATO bombe u svom domu u Batajnici.

Osim Milice, u bombardovanju je stradalo još 2.500 ljudi, od čega 79 dece. Spomenik u Tašmajdanskom parku podignut je 2000. godine i posvećen je svim stradalim deca tokom 78 dana agresije. Na mermernom bloku iza biste piše: „Bili smo samo deca“. Venac je takođe položio i član Privremenog organa, Nikola Nikodijević.

NATO agresija na SR Jugoslaviju, tada SR Jugoslaviju, dogodila se od marta do juna 1999. godine. Tada je pogođeno 2.500 ljudi od kojih je 79 dece poginulo. Svi ti ljudi su postali simboli besmislenog stradanja i tragedije koja se dogodila tokom tih 78 dana. Među njima je i mala Milica Rakić, koja je ostala upamćena kao nevina žrtva rata.

Spomenik u Tašmajdanskom parku je podignut kako bi se sačuvala uspomena na sve stradale tokom bombardovanja. Njegova poruka „Bili smo samo deca“ jasno pokazuje koliko su nevini bili ti mališani koji su postali žrtve rata. Danas se to sećanje čuva kroz polaganje venaca i komemoracije kako bi se sačuvala uspomena na njih i njihovo stradanje.

Aleksandar Šapić i Nikola Nikodijević su položili venac na spomenik kako bi odali počast svim stradalim tokom agresije, a posebno deci koja su postala nevini simboli stradanja. Njihova gesta pokazuje važnost sećanja na te nevine žrtve i potrebu da se nikada ne zaborave.

Ova komemoracija je podsetnik na strašne događaje koji su se dogodili pre 25 godina i na nevinost onih koji su postali žrtve rata. Njihova sudbina treba da nas podseća na besmislenost rata i važnost mira i suživota. Polaganje venca na spomenik Milici Rakić je samo jedan mali gest, ali veoma važan u očuvanju sećanja na sve stradale tokom agresije NATO-a.

Nikada ne smemo zaboraviti žrtve rata, posebno nevinih dece poput male Milice Rakić. Njihova sudbina treba da nas podseća na potrebu za mirom i suživotom, kako se tragedija poput ove ne bi ponovila. Polaganje venaca na spomenik je način da odamo počast stradalima i sačuvamo njihovu uspomenu.

Učeći iz prošlosti, moramo čuvati sećanje na nevine žrtve rata i raditi na izgradnji mira i tolerancije u društvu. Samo tako možemo osigurati da se tragedije poput ove nikada ne ponove i da se sačuva sećanje na sve one koji su stradali tokom tih teških vremena. Polaganje venaca na spomenik je mali korak ka očuvanju te uspomene, ali veoma važan za očuvanje njihovog sećanja i dostojanstva.