U specijalnom sudu u Beogradu, pregledana je prva faza pisane dokumentacije i dokaza koje je prikupio zajednički istražni tim Srbije i Grčke u vezi sa ubistvima Igora Dedovića, Stevana Stamatovića, Alana Kožara i Damira Hadžića, koja su se dogodila u Atini i na Krfu 2020. godine. Ova dokumentacija obuhvata informacije o članovima tima, načinu funkcionisanja i beleženju napretka istrage.
Tokom suđenja, prikazan je zapisnik policije Francuske, koji uključuje zamolnicu za izvršenje evropskog naloga za istragu koju je izdala Republika Grčka. U ovom kontekstu, od Francuske je zatraženo da identifikuje korisnike kriptovanih „Skaj“ naloga preko kojih su planirana ubistva. U dokumentaciji su dostavljeni i PIN kodovi naloga, a navedeni su i razni dokazi, uključujući obdukcione izveštaje, svedočenja i telefonske izveštaje.
Zamenik tužioca za organizovani kriminal, Saša Ivanić, izjavio je da je sporazum bio ključan za pribavljanje dokaza i da je francuski sudija dao saglasnost Republici Grčkoj da deli informacije sa pravosudnim organima Srbije. On je naglasio da je celokupna dokumentacija validan dokaz.
Advokati odbrane odmah su počeli da osporavaju dokaze i način na koji su prikupljeni. Istaknuli su da je „140 strana dokaza izvedeno za 10 minuta“, što je izazvalo zabrinutost kod odbrane. Advokat Stefan Jokić, koji brani nekoliko optuženih, zatražio je da svaki dokaz bude predstavljen pojedinačno, ističući da „ne mogu sve da zapamte“ i osporavajući tvrdnje o plaćenim likvidacijama.
Jedan od ključnih dokaza u ovom slučaju je fotografija holandskog državljanina Denzela Visela, za kojeg tužilac tvrdi da je bio zadužen za pronalaženje žrtava u teretani u Atini. Na snimku nadzorne kamere vidi se silueta muškarca u crnoj majici, a svedok je potvrdio njegov identitet. Tužilac je naglasio da sud treba da utvrdi da li je neko plaćen za ubistvo, a ne da se to utvrđuje sporazumom.
Vladimir Đukanović, advokat Vladimira Mandića, istakao je da je u sporazumu navedeno da su u pitanju plaćene ubice, što je nazvao „krajnje neprimerenim“. On je postavio pitanje kako može neko da prejudicira da je neko plaćeni ubica bez čvrstih dokaza.
Tokom suđenja, prikazani su i ugovori o izdavanju stana u Atini, kao i iznajmljivanju automobila „reno klio“ na ime Nataše Dedić, jedine žene među okrivljenima. Tužilac je ukazao na to da je na dokumentaciji potpis Nataše Dedić i da je kontakt telefon koji je korišćen isti kao i kod još jednog okrivljenog, što dodatno povezuje ovu osobu sa slučajem.
Advokat Jokić je prigovorio na to što je kao dokaz prikazana „fotokopija fotokopije“ i dodao da se datumi iznajmljivanja automobila ne poklapaju sa datumom izvršenja krivičnog dela. Advokati su se takođe usprotivili izjavama svedoka, tvrdeći da su neki davali iskaze bez ličnih karata, što dodatno dovodi u pitanje validnost tih izjava.
Ova suđenja predstavljaju kompleksan i emotivan proces, s brojnim pravnim i proceduralnim izazovima. Kako se situacija razvija, svaki novi dokaz ili izjava može značajno uticati na ishod slučaja. Stručnjaci i javnost pažljivo prate razvoj događaja, s obzirom na težinu optužbi i ozbiljnost situacije koja je potresla ne samo Srbiju i Grčku, već i širu javnost. U ovom trenutku, sud će imati ključnu ulogu u odlučivanju o sudbini optuženih i pravdi za žrtve.
