Specijalno državno tužilaštvo je formiralo predmet povodom navoda koji su se čuli na sednici skupštinskog Ustavnog odbora u razmeni oštrih reči između aktuelnog ministra pravde Andreja Milovića i bivšeg ministra policije Filipa Adžića, poslanika Građanskog pokreta URA. Vrhovni državni tužilac Milorad Marković je saopštio ovu vest. Funkcioner URA, Adžić, optužio je ministra Milovića zbog odluke da Turskoj ne isporuči Denisa Binalija Čamgoza, navodeći da „direktno radi za mafiju“. Ministar Milović je izazvao tvrdnjama da Adžić možda strahuje da Čamgoz progovori. Sudija za istragu podgoričkog Osnovnog suda izrekao je meru zabrane napuštanja stana Turčinu, dok je odbijen predlog tužilaštva da mu se odredi pritvor.
Advokat Čamgoza, Marko Radović, je podržao odluku o neizručenju Turskoj, tvrdeći da je Čamgoz ugrožen u Turskoj i negirajući povezanost sa ubistvom Jovana Vukotića. Turska Tursku potraguje Čamgozua zbog sumnje u stvaranje kriminalne organizacije i pokušaj ubistva. Crna Gora je odbila da ga izruči zbog zdravstvenog stanja ali i etničkog porekla (Kurd) zbog kojeg bi, kako sumnjaju, mogao biti dodatno ugrožen. Prilikom hapšenja Binali je imao falsifikovaani pasoš na ime Mehmet Ali Bajhan. Mesec ranije koristeći taj falsifikovani pasoš u Budvi je osnovao kompaniju čija je delatnost izgradnja nekretnina. Zvanična Ankara je po hapšenju Čamgoza zatražila njegovo izručenje. Nakon godinu i po provedenih u pritvoru u Spužu, Turčin je prebačen u prihvatilište za strance.
Bivši član skupštinskog odbora za bezbednost i odbranu, Nebojša Medojević, tvrdi da Čamgoza optužen da je učestvovao u likvidaciji Jovana Vukotića u Instanbulu. Turski istražni organi su, po njegovim rečima, u celosti razrešili ovo terorističko delo za sedam dana i pohapsili 22 člana „kavačkog klana“. Smatra da se radi o opasnom kriminalcu koji ugrožava nacionalnu bezbednost i ministar ga je morao deportovati i zabraniti ulazak u Crnu Goru i bez zahteva Turske. Odbijanje zahteva Turske za ekstradiciju, po njemu, značio bi da ministar štiti Čamgoza od suočavanja sa pravdom. Turska, po njegovim rečima, je zatražila izručenje, ali je Ministarstvo pravde odbilo da pokrene postupak.
Ovo je izazvalo veliku polemiku i kontroverze u crnogorskom društvu. Mnogi se pitaju da li je ova odluka opravdana ili da li predstavlja diskreditaciju Crne Gore. Deportacija Čamgoza, povezana sa sumnjivim aktivnostima u vezi sa kriminalnim delima, izazvala je pažnju javnosti i političkih aktera.
Ostaje da se vidi kako će se ovaj slučaj dalje razvijati, ali je jasno da postoje različita mišljenja o ovoj odluci. Ono što je sigurno je da će specijalno državno tužilaštvo sprovesti istragu i istražiti sve navode u vezi sa ovim slučajem. Crna Gora se suočava sa izazovima u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, a odluka o izručenju Čamgoza je samo jedan od primera koji pokazuje kompleksnost ovih pitanja.
Ovo je samo jedan od primera koji pokazuje koliko je važno da državne institucije deluju u skladu sa zakonom i na osnovu činjenica. Borba protiv organizovanog kriminala zahteva odlučnost i nepopustljivost, ali isto tako i poštovanje prava i pravičnosti. Pravo na pravično suđenje je osnovno ljudsko pravo, a odluka o izručenju Čamgoza mora biti zasnovana na činjenicama i argumentima, a ne na političkim pritiscima ili ličnim interesima.
Konačno, ovo je pitanje koje zahteva pažnju i angažman svih relevantnih aktera u crnogorskom društvu, uključujući državne institucije, političke partije, nevladine organizacije i građane. Samo snažna i odlučna reakcija može osigurati poštovanje vladavine prava i pravičnost u ovom slučaju. Potrebno je da se uspostavi jasna procedura i da se sve odluke donose na osnovu činjenica i argumentovanih stavova. Ovo je izazov za crnogorsko društvo, ali i prilika da se pokaže da je sposobno da se suoči sa složenim pitanjima borbe protiv kriminala i korupcije.
