Aleksandra Slađana Milošević bolovala je od Šegrenovog sindroma, bolesti o kojoj nije mnogo poznato u javnosti. Ova bolest je postala poznata kada je teniserka Venus Vilijams otkrila da i sama pati od nje. Vilijams je izjavila da je srećna što je konačno ustanovljena dijagnoza i nadala se brzom oporavku kako bi se vratila na teniski teren.
Kada joj je dijagnostikovana bolest, Vilijams je promenila način ishrane postala veganka, smanjila unos kalorija i šećera. Tokom svoje karijere, Venus Vilijams osvojila je 49 titula, uključujući pet na Vimbldonu i dve na US openu. Trenutno je aktivna i nalazi se na 487. mestu na WTA listi.
Šegrenov sindrom je autoimuna bolest koja napada žlezde koje proizvode suze i pljuvačku, što rezultira suvim očima i ustima. To takođe može uticati na druge delove tela poput zglobova, kože, pluća, bubrega, nervnog sistema i kardiovaskularnog sistema.
Simptomi ove bolesti variraju od blagih do ozbiljnih i mogu uključivati suve oči, suva usta, umor, bol u zglobovima, suvu kožu, oticanje pljuvačnih žlezda, promene u krvnim sudovima, neuropatiju, Raynaud fenomen, gastro-intestinalne probleme, poteškoće sa disanjem, srčane probleme i probleme sa kičmom.
Dijagnoza Šegrenovog sindroma obično se postavlja na osnovu medicinske istorije, fizičkog pregleda, laboratorijskih analiza i testiranja funkcije žlezda. Nema specifičnog leka za ovu bolest, ali se može lečiti simptomatski kako bi se olakšali simptomi.
Međutim, postoji nekoliko tretmana koji se mogu koristiti za olakšavanje simptoma, kao što su vlaženje očiju i usta, lekovi koji povećavaju proizvodnju suza i pljuvačke, lekovi protiv bolova i upale, fizikalna terapija, kao i terapija radijacijom.
Šegrenov sindrom može imati ozbiljne posledice na kvalitet života osobe koja pati od ove bolesti. Suva usta i oči mogu biti veoma neugodni i uticati na sposobnost osobe da obavlja svakodnevne aktivnosti. Takođe, ova bolest može dovesti do komplikacija poput infekcija, lezija na očima, stomatitisa i drugih zdravstvenih problema.
Važno je da osobe koje sumnjaju da imaju Šegrenov sindrom zatraže medicinsku pomoć i da se redovno prate kako bi se sprečile moguće komplikacije. Lečenje ove bolesti zahteva holistički pristup koji uključuje kontrolu simptoma, smanjenje upale, očuvanje funkcije organa i poboljšanje kvaliteta života pacijenta.
Učestalost Šegrenovog sindroma varira u zavisnosti od regiona i populacije, ali se smatra da ovu bolest pogađa otprilike 0,1-2% populacije. Žene su sklonije ovoj bolesti nego muškarci, a obično se javlja kod osoba starijih od 40 godina.
U zaključku, Šegrenov sindrom je ozbiljna autoimuna bolest koja može imati ozbiljne posledice na zdravlje i kvalitet života osoba koje pate od nje. Poznavanje simptoma ove bolesti, rano otkrivanje i lečenje su ključni za poboljšanje prognostičkih ishoda i sprečavanje komplikacija. Osobe koje primete simptome Šegrenovog sindroma trebaju potražiti medicinsku pomoć i pratiti uputstva lekara kako bi održale svoje zdravlje i dobrobit.
