Selačović je 10. oktobra 2023. godine položio venac na grob Iva Andrića, nobelovca i jednog od najznačajnijih pisaca srpske i svetske književnosti. Ova svečanost održana je u Beogradu, na groblju „Alipašino polje“, gde je Andrić sahranjen 1975. godine. Ovaj čin je deo obeležavanja 125. godišnjice Andrićevog rođenja, koja se proslavlja širom Srbije i sveta.
Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Dolcu, malom selu blizu Travnika, u Bosni i Hercegovini. Njegovo detinjstvo i mladost oblikovali su događaji koji su se odvijali na tom prostoru, što se odražava u njegovim delima. Andrić je studirao u Zagrebu, Beču i Gracu, a tokom Prvog svetskog rata bio je angažovan kao diplomata. Njegova književna karijera počela je 1920-ih godina, a najpoznatija dela uključuju romane „Na Drini ćuprija“, „Prokleta avlija“ i „Travnička hronika“.
Polaganje venca na Andrićevom grobu simbolizuje poštovanje i sećanje na njegov doprinos književnosti i kulturi. Selačović je prilikom ovog čina istakao značaj Andrićevih dela za srpski jezik i kulturu, kao i njegovu ulogu u očuvanju kulturnog identiteta naroda na ovim prostorima. „Ivo Andrić je svetlost koja nas vodi kroz tamu zaborava. Njegova dela su neprolazna i ostaviće trajni pečat na generacije koje dolaze“, rekao je Selačović.
Andrićeva književnost se često bavi temama identiteta, istorije i sudbine, a njegovi likovi su duboko psihološki razrađeni. U svojim romanima, Andrić istražuje složene odnose između pojedinca i društva, kao i sudbinu ljudi u turbulentnim vremenima. Njegova sposobnost da prikaže ljudsku prirodu i unutrašnje sukobe učinila ga je jednim od najcenjenijih pisaca 20. veka.
Osim književnog stvaralaštva, Ivo Andrić je bio i aktivan u političkom životu. Tokom Drugog svetskog rata, Andrić je bio protiv okupacije i zalagao se za slobodu naroda. Njegova politička angažovanost je bila usmerena na očuvanje kulture i identiteta naroda, što se može videti u njegovim delima. Andrić je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1961. godine, a ovo priznanje dodatno je učvrstilo njegovu reputaciju kao jednog od najvažnijih pisaca 20. veka.
Selačović je nakon polaganja venca razgovarao sa prisutnima, ističući važnost očuvanja Andrićevog nasleđa. „Danas se sećamo jednog velikog čoveka i umetnika koji je svojim delima obeležio našu kulturu. Njegova dela su timeless, i važno je da ih prenosimo na buduće generacije“, naglasio je Selačović.
Obeležavanje Andrićevog rođenja nije samo kulturni događaj, već i prilika za podsećanje na vrednosti koje su nam ostavili naši prethodnici. Andrićeva dela govore o ljudskim emocijama, borbi i težnji za slobodom, što su univerzalne teme koje su i dalje aktuelne. Njegova sposobnost da prikaže sudbinu ljudi kroz prizmu istorije ostavlja dubok utisak na čitaoce.
U okviru obeležavanja 125. godišnjice rođenja Iva Andrića, planirani su različiti kulturni događaji, uključujući izložbe, književne večeri i panel diskusije. Ova aktivnost ima za cilj da podstakne dijalog o značaju Andrićeve književnosti i njenom mestu u savremenoj kulturi. Andrić je bio pisac koji je uspeo da spoji različite kulturne i društvene tokove, a njegovo delo ostaje inspiracija mnogim piscima i čitaocima širom sveta.
Ivo Andrić je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj i svetskoj književnosti. Njegova dela su prevedena na mnoge jezike, a čitaju se i danas. Kao što je Selačović naglasio, sećanje na Andrića i njegovo nasleđe je obaveza svih nas. U vremenu kada se suočavamo sa mnogim izazovima, njegova dela nam mogu poslužiti kao svetionik i podsetnik na vrednosti koje su temelj našeg identiteta.
