Sestra ubijenog čuvara u OŠ „Vladislav Ribnikar“ odlučila je podeliti svoju bolnu priču za „Blic“, godinu dana nakon jezivog masakra u školi. Njen brat bio je jedinstven čovek, omiljen među decom i kolegama, ispunjen ljubavlju i dobrotom. Bio je nešto posebno, sa smirenošću koju je teško naći u današnjem vremenu. Nakon tragedije, njegovu dobrotu prepoznali su brojni ljudi, deca koja su ga smatrala drugim ocem i prijateljem.

Brat je počeo raditi u OŠ „Vladislav Ribnikar“ 2013. godine, i odmah je oduševio svojim odnosom prema deci. Bio je posvećen poslu, poznavao je svako dete u školi, znao je njihove rasporede i aktivnosti. Radio je na ulazu po 12 sati dnevno, ali je uživao u svakom trenutku provedenom s decom. Čak je kupovao sličice i albume kako bi se menjao s decom i približio im se. Znao je koji talenti deca imaju, bodrio ih i podržavao na takmičenjima.

Sestra kaže kako njen brat nikada nije govorio ružne reči o deci i uvek je isticao koliko su deca „zlatna“. Bio je pun ljubavi i brige za njih, i uvek je isticao koliko je važna uloga roditelja u njihovom odrastanju. Iako je prošlo godinu dana od njegove smrti, njegova dobrotu, odgovornost i ljubav prema deci se i dalje pamte i cene. Njegova sestra i dalje čuva uspomenu na njega, deli priče o njemu i ponosno ističe koliko je bio poseban čovek.

Brat ubijenog čuvara bio je neko ko je ostavio dubok trag u srcima svih koji su ga poznavali. Njegova dobrotom, odgovornost i ljubav prema deci su vam se osećale u svakom trenutku provedenom sa njim. Godinu dana nakon njegove tragične smrti, njegova sestra želi podeliti slike i priče o njemu, kako bi se sačuvala uspomena na izuzetnog čoveka. Njegova ljubav prema deci, požrtvovanje na poslu i bezuslovna podrška ostaju kao primer kako treba biti dobar i odgovoran prema drugima. Njegova sestra nastavlja čuvati uspomenu na njega i deliti priče o njegovom životu, kako bi svet ugledao koliko je bio poseban i koliko je značio mnogima oko sebe.