Masakr koji je dečak-ubica počinio 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru šokirao je Srbiju i ostavio duboke ožiljke. U svom iskazu u sudnici Specijalnog suda u Beogradu, dečak je detaljno opisao pripreme za zločin, priznavši da je tog kobnog dana krenuo u školu sa „metkom u cevi“.
Kosta Kecmanović, maloletni dečak koji je izvršio masakr u školi, objasnio je kako je uzeo očevo oružje, pištolje „ruger“ i „zbrojevka“, sa kojima je namerno poneo 92 metka. Takođe je priznao da je već bio upoznat sa šifrom koja je otvorila kutiju sa oružjem, ali da je ipak bio primoran da je promeni kako bi stigao do pištolja.
Otac dečaka, optužen je za teško delo protiv opšte sigurnosti, zbog neadekvatnog čuvanja oružja u kući, dok je protiv majke, Miljane Kecmanović, podignuta optužnica zbog pronađenog DNK na čauri koja je pronađena u školi.
Pored roditelja, u procesu suđenja svedočiće i instruktor iz streljane „Partizan praktikal šuting“, koji je dečaka naučio kako da puca. On je optužen za lažno svedočenje i trenutno mu se sudi.
Vlasnik streljane gde je dečak trenirao puštanje oružja priznao je krivicu za davanje lažnog iskaza i osuđen je na šest meseci kućnog pritvora.
Masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“ ostavio je dubok trag u svesti građana Srbije, istaknut je kao jedan od najtragičnijih događaja u novijoj istoriji zemlje. Roditelji žrtava, kao i celo društvo, još uvek traže odgovore i pravdu za izgubljene živote dece i čuvara škole.
Dečak-ubica je priznao da je planirao i pripremao krvoproliće, koristeći oružje koje je lako našao u kući. Njegov iskaz u sudnici efektno je opisao jezive detalje zločina, prenoseći na sudije, advokate i javnost strahotu dela koje je počinio.
Nakon ovog događaja, javnost je počela da se pita o bezbednosti oružja u domovima, kao i o obavezama instruktora i vlasnika streljani. Poteškoće u pronalaženju i upotrebi oružja od strane maloletnika postale su glavna tema rasprava u medijima i političkim krugovima.
Pravosudni sistem Srbije se suočava sa izazovom da pronađe pravednu presudu za ovaj zločin, kako bi se zadovoljile potrebe i očekivanja porodica žrtava, ali i celog društva. Potraga za pravdom i odgovornost za dečaka-ubicu tražiće pravne eksperte, sudije i advokate da pažljivo analiziraju sva dostupna sredstva i pravila kako bi doneli odgovarajuću odluku.
Masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ je ostavio trajne posledice na zajednicu, probudivši pitanja o bezbednosti škola, obrazovnom sistemu i mentalnom zdravlju mladih. Ujedno je podstakao debate o kontroli oružja, zakonima o oružju i instrumentima zaštite dece od nasilja.
Zaključno, tragični događaj u beogradskoj osnovnoj školi podsetio je građane Srbije na važnost sigurnosti, prevencije nasilja među mladima i odgovornosti društva prema svojim najmlađima. Ključno je da se iz ovog strašnog iskustva izvuku pouke i primene mere koje će osigurati da se slične tragedije više nikada ne ponove u zemlji.
