Vinogradarska pogača se tradicionalno pravi za Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i vinogradstva. Ova pogača je neizostavni deo trpeze ovog praznika, a njen ukus i miris doprinose svečanom ambijentu. Priprema ove pogače je jednostavna, a rezultat je ukusno jelo koje možete poslužiti porodici i prijateljima.
Za pripremu vinogradarske pogače biće vam potrebni sledeći sastojci: 700 grama brašna za hleb, 200 grama krem sira, 180 mililitara jogurta, 80 grama putera, 80 mililitara ulja, 15 grama suvog kvasca, 180 mililitara mleka, jedna kašičica šećera, jedno jaje i jedno žumance, kao i dve kašičice soli. Za premazivanje pogače koristi se jedno belance i seme po želji.
Prvo, zagrijte mleko i u njega dodajte kvasac i šećer, ostavljajući da se kvasac aktivira nekoliko minuta. U drugu činiju prosejte brašno i so, potom dodajte celo jaje, žumance, jogurt i aktivirani kvasac. Zamesite testo koje treba da bude mekano. Nakon što ste umesili, oblikujte testo u kuglu i stavite ga u činiju, pokrijte najlonskom folijom i ostavite da se diže sat vremena.
Nakon što je testo nadošlo, premesite ga i podelite na dve veće kugle i jednu manju. Okruglu tepsiju podmažite i stavite najmanju kuglu u centar. Veliku kuglu razvaljajte u pravougaonik, a višak testa odsecite i sačuvajte. U obeleženi pravougaonik stavite komadiće krem sira i uvijte ih u male rolate. Od druge velike kugle, razvaljajte testo u krug, premažite puterom i isecite na šest trouglova. Na širi deo svakog trougla stavite krem sir i uvijte u kiflu.
Kada ste oblikovali sve delove, rasporedite male rolate oko centralne kugle u tepsiji, a kiflice stavite uz ivicu tepsije. Između njih rasporedite kuglice od viška testa. Pokrijte sve najlonskom folijom i ostavite da se digne još malo. Kada je testo nadošlo, premažite ga umućenim belancetom i pospite semenkama po želji. Pogaču pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 45 minuta, ili dok ne dobije zlatnu boju.
Ova pogača nije samo ukusan dodatak trpezi, već i simbol tradicije i zajedništva. U vreme kada se priprema, porodice se okupljaju i uživaju u zajedničkom obroku, osvežavajući stare običaje i vrednosti. Izrada pogače postaje ritual koji budi uspomene na prošlost i jača porodične veze.
Vinogradarska pogača oslikava bogatstvo srpske kuhinje i kulturu, koja se prenosi s generacije na generaciju. Ovi recepti su deo naše kolektivne svesti i identiteta. Uzimajući malo vremena za pripremu ovakvih jela, čuvamo i promovišemo domaću kulinarsku tradiciju.
Osim što se vinogradarska pogača pravi za Svetog Trifuna, može se poslužiti i na raznim drugim prilikama, poput slava, porodičnih okupljanja ili praznika. Njena kombinacija ukusa i teksture čini je savršenim dodatkom svakom obroku.
Za sve one koji žele istražiti bogatstvo srpske kuhinje, postoje mnoge knjige i resursi koji nude tradicionalne recepte. Ove knjige ne samo da pružaju uputstva za pripremu jela, već i detalje o kulturi i običajima koji su oblikovali naše gastronomsko nasleđe. U današnjem vremenu, kada su brza jela postala norma, važno je očuvati tradiciju i posvetiti vreme pripremi obroka koji nose posebnu simboliku.
Uživanje u domaćim jelima poput vinogradarske pogače može biti način da se povežemo s našim korenima i tradicijom. Svaka pogača koju pripremimo nosi deo nas i naše porodice, a svaki zalogaj podseća nas na važnost zajedništva i ljubavi koja se prenosi kroz hranu. Pripremite vinogradarsku pogaču za sledeći praznik ili okupljanje, i uživajte u njenom ukusu kao i u druženju s najmilijima.
