Bankarski plasmani u Srbiji porasli su za 2,64 milijarde evra tokom 2023. godine, od čega je u poslednjem kvartalu prošle godine porast iznosio 550 miliona evra. Međutim, plasmani u privredu i stanovništvo imali su vrlo skroman rast prema podacima Kvartalnog monitora. Primećeno je da se kamate na evroindeksirane kredite različito kreću, pri čemu se kamate na stambene kredite smanjuju, dok kamate na kredite za investicije i obrtna sredstva stagniraju.

Statistički bilten Narodne banke Srbije za januar ove godine pokazuje zanimljivu pojavu – efektivne kamatne stope na novoodobrene evroindeksirane i devizne stambene kredite dostigle su vrhunac u julu prošle godine, a potom su postepeno padale do januara ove godine. S druge strane, kamate na kredite za investicije i obrtna sredstva ostale su stabilne tokom tog perioda.

Kada je reč o različitom kretanju kamata na ove tri vrste kredita, urednik Kvartalnog monitora i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić objašnjava da je pad kamata na stambene kredite možda rezultat smanjenja tražnje za ovim vrstama kredita, kao i viška sredstava koje banke imaju na raspolaganju. On takođe predviđa da će inflacija opadati, te da će kamate na stambene kredite ostati visoke u narednim godinama.

NBS je u analizi trendova kreditne aktivnosti za poslednji kvartal prošle godine saopštila da su ukupni domaći krediti, bez promene deviznog kursa, porasli za 1,1 odsto, pri čemu su krediti privredi porasli za 0,9 odsto, a krediti stanovništvu za 1,2 odsto. Ovo ukazuje na usporenu kreditnu aktivnost koja je tek blago porasla u decembru.

Autori Kvartalnog monitora procenjuju da bi opadanje nominalnih i realnih kamatnih stopa moglo da počne tokom druge polovine godine, ali da će kamatne stope ostati relativno visoke u naredne dve godine. Sveukupno, situacija na tržištu bankarskih plasmana u Srbiji ukazuje na kompleksne faktore koji utiču na kamatne stope i kreditnu aktivnost u zemlji.