Mušlje, ili dagnje, školjke koje su sve traženije na tržištu u proteklih nekoliko godina postaju prava retkost zbog velikog mortaliteta. Uzgajivači u Boki Kotorskoj tvrde da do 70% školjki ugine zbog pljosnatog morskog crva, toplijeg mora i zagađenja sa kopna.
Boško Šupica, čija porodica uzgaja mušlje više od decenije, izjavio je da još uvek nema leka za problem sa pljosnatim crvom, dok je temperatura mora sve veći problem. Uz to, u moru se pojavljuju i nove vrste, neke koegzistiraju sa našim biljnim i životinjskim svetom, dok druge ga potiskuju.
Šupica ilustruje problematiku kroz primer prošlogodišnjeg uzgajališta gde je nasadio preko 13 tona mlađi, a planirano je bilo 26 tona konzumnih mušalja. Na kraju je izvađeno svega dve tone mušalja, dok je ostalo možda još toliko. Ovo izaziva velike finansijske gubitke za uzgajivače, a problematika se dodatno pogoršava toplijim letima gde temperatura mora dostiže i do 30 stepeni, što je pogubno za mušlje.
Pomoć države, iako iznosi do desetak hiljada evra godišnje po projektu, nije dovoljna da bi se rešili problemi uzgajivača. Takođe, uzgajivači ne mogu koristiti ni IPARD programe jer ne mogu sklopiti ugovore o uzgajanju školjki na duži vremenski period od pet godina.
Slađana Gvozdenović Nikolić, naučna saradnica u Institutu za biologiju mora u Kotoru, potvrdila je da se poslednjih godina primećuje masovni mortalitet uzgajanih dagnji, gde je ove godine preko 70% mušalja uginulo. Analize koje su sprovedene nisu pokazale alarmantne podatke, ali je primećena veća brojnost pljosnatih crva, što može biti posledica genetičkih mutacija, porekla mladji, tehnike uzgoja, zagađenja, sanitarnog kvaliteta vode, dostupnosti hrane, karakteristika područja za uzgoj, geografskog položaja i prisustva patogena.
U narednom koraku, prema rečima Gvozdenović Nikolić, potrebno je regionalno uvezivanje kako bi se standardizovala metodologija za sprečavanje mortaliteta školjki prisutnog u celom Mediteranu. S obzirom na kompleksnost problema, saradnja i zajedničko delovanje su neophodni kako bi se sačuvala populacija mušlji i dagnji, kao i održiv uzgoj ovih vrsta.
U zaključku, problemi sa uzgojem mušlji i dagnji su sve veći, a uzgajivači se suočavaju sa velikim finansijskim gubicima. Lokalne vlasti i institucije treba da se aktivnije uključe u rešavanje ovog problema, kako bi se sačuvale ove vrste i omogućio održiv uzgoj u budućnosti. Neophodno je da se pronađu efikasna rešenja kako bi se sačuvala bioraznolikost mora i omogućio prosperitet ovog sektora u budućnosti. Očuvanje prirode i mora treba da bude prioritet kako bi se sačuvala ravnoteža ekosistema i obezbedila sigurnost hrane za sve građane.
