Prema nedavnim istraživanjima u Beogradu, gotovo polovina učenika osmog razreda u jednoj osnovnoj školi nije znala da napiše sva slova azbuke, što je šokantno otkriće. Razlog za ovaj alarmantni rezultat mogao bi biti nedostatak veština pisanja među decom, koji je posledica korišćenja pametnih telefona i digitalnih uređaja.

Neki od primera koje su profesori srpskog jezika u osnovnim školama primetili su da deca mešaju ćirilicu i latinicu, brkaju štampana i pisana slova, te greše u pisanju latiničnih slova poput „č“, „ž“, „š“, i „ć“. Takođe, problem je što deca u školskim sveskama često pišu latinicom umesto ćirilicom, što može dovesti do još veće konfuzije prilikom učenja.

Neki od profesora ističu da deca sve lošije čitaju i da neretko ne razumeju postavljena pitanja. Ovo može biti posledica prevelike dostupnosti informacija preko interneta, kao i nedovoljnog vežbanja manualnih veština pisanja i držanja olovke. Takođe, uvođenje pametnih telefona u obrazovni sistem može negativno uticati na razvoj mišljenja kod dece, jer se više koriste digitalni uređaji nego olovke i papir.

Rezultati ovog istraživanja su alarmantni i ukazuju na potrebu promene pristupa obrazovanju dece u osnovnim školama. Neophodno je forsirati manuelne veštine pisanja i razvoj motorike kod dece već od najranijeg uzrasta, kako bi se očuvala tradicija pismenosti i jezičke kulture. Samo kontinuirano vežbanje pisanja ćiriličnog i latiničnog pisma može biti ključno u rešavanju problema nedostatka pismenosti među đacima osnovnih škola.

Ukupno gledano, potrebno je iznaći nove metode i strategije kako bi se očuvale jezičke veštine i pismenost među mlađom generacijom. Zahvaljujući ovom istraživanju, možemo shvatiti ozbiljnost situacije i preduzeti konstruktivne korake ka njihovom rešavanju. Samo zajedničkim naporima roditelja, nastavnika i obrazovnih institucija možemo osigurati da deca steknu potrebne veštine i znanja kako bi uspešno savladala izazove modernog obrazovanja i društva u celini.