Grupa poslanika iz različitih političkih stranaka u Crnoj Gori, uključujući Novu srpsku demokratiju, Demokratsku narodnu partiju, Pokret „Evropa sad“ i Demokratsku Crnu Goru, uputila je zahtev Skupštini za održavanje sednice koja bi se bavila predlogom za otvaranje parlamentarne istrage. Ova istraga bi se fokusirala na prikupljanje informacija o postupanju državnih organa u slučajevima političkih ubistava od uvođenja višestranačja do danas. Na dnevnom redu Skupštine će se ova tema naći 20. februara, a među slučajevima koji će biti istraženi su i fizički napadi na novinare, poznati kao „crne trojke“.
U obrazloženju ovog predloga, navodi se da su događaji koji su se desili ostali nerasvetljeni, što postavlja sumnju u rad nadležnih organa, posebno tadašnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova i Službe državne bezbednosti. Postoje indicije da su ovi organi možda ometali istragu da bi počinioci i nalogodavci ostali neotkriveni. Razlozi za formiranje Odbora su u vezi sa činjenicom da je u poslednje dve decenije postojala jasna percepcija da nije bilo političke volje ili institucionalne odgovornosti za rasvetljavanje ovih događaja.
Predsednik Skupštine, Andrija Mandić, istakao je da dok se „sluge bivšeg režima ne odstrane iz policije“, Crna Gora neće moći napredovati. On je napomenuo da su tokom decenija isplivali dokazi o umešanosti bivšeg režima u Crnoj Gori u organizovani kriminal, što je rezultiralo smrću mnogih ljudi. Prema njegovim rečima, osobe koje su se bavile švercom su bile ljudi koji su trebali da se bore protiv toga, a bivša vlast je bila povezana sa škaljarskim i kavačkim klanom, što nije bio slučajni kriminal, već organizovana aktivnost državne bezbednosti.
U ovom kontekstu, bivši pripadnik specijalne policijske jedinice, Brajuško Brajušković, izneo je tvrdnje da je bivši direktor Uprave policije, Veselin Veljović, bio organizator „crnih trojki“. Brajušković je naveo da je on bio vođa jedne od tih trojki. Ove tvrdnje dodatno komplikuju situaciju i ukazuju na duboke korene političke korupcije unutar državnih institucija.
Jedan od najpoznatijih slučajeva koji će biti predmet istrage je slučaj novinara Duška Jovanovića, koji je prvo pretučen, a zatim ubijen. Pre nekoliko godina, njegov brat Miodrag Jovanović je dostavio medijima pismo u kojem se navodi kako su Duška napali policajci iz „crnih trojki“. Duško Jovanović je napadnut 2000. godine, a četiri godine kasnije je ubijen ispred redakcije dnevnog lista „Dan“. Tokom ovog perioda, na meti su se nalazili i politički protivnici režima Mila Đukanovića, kao i drugi neistomišljenici.
Tokom izborne kampanje 2008. godine, prema svedočenju bivšeg policajca, postojala je namera da se postave uređaji za prisluškivanje u automobilu opozicionog lidera Nebojše Medojevića, uz ponudu od 10.000 evra za to. Ove informacije ukazuju na ozbiljne zloupotrebe moći i pokušaje potiskivanja političkih protivnika.
Kroz sve ove događaje, postavlja se pitanje koliko je Crna Gora sposobna da se suoči sa svojom prošlošću i da se izbori sa posledicama političkog nasilja. Otvaranje parlamentarne istrage i formiranje Anketnog odbora može biti prvi korak ka rasvetljavanju ovih slučajeva i ponovnom uspostavljanju poverenja u institucije. Međutim, uspeh ove inicijative zavisiće od političke volje i sposobnosti sistema da se suoči sa sopstvenim greškama iz prošlosti.
Na kraju, važno je napomenuti da se u Crnoj Gori suočavaju sa izazovima koji su duboko ukorenjeni u njenoj političkoj i društvenoj strukturi. Rasvetljavanje slučajeva političkih ubistava i zloupotreba moći je ključno za izgradnju transparentnog i odgovornog društva koje će biti sposobno da se suoči sa svojom prošlošću i izgradi bolju budućnost.
