Vidovdan se smatra jednim od najznačajnijih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, obeležava se u znak sećanja na Kosovski boj koji se odigrao 1389. godine. Praznik je prvi put unet u crkveni kalendar 1892. godine, a naziv potiče od Svetog Vida ili boga Svetovida iz stare srpske vere. Običaji vezani za Vidovdan su raznovrsni, neki od njih uključuju stavljanje vidove trave ispod jastuka, izbegavanje igre i pevanja, kao i konzumiranje zrelog voća.

Jedan od najpoznatijih događaja vezanih za Vidovdan je Kosovski boj u kojem je poginuo knez Lazar, čija se sveta tela nalaze u manastiru Ravanici kod Ćuprije. Knez Lazar bio je poznat po svojoj pobožnosti i dobroti te je obnovio mnoge crkve i manastire za vreme svog života. Njegova žrtva na Kosovu, zajedno sa mnogim junacima, predstavljala je posebnu vrstu odricanja za carstvo nebesko.

Pored kneza Lazara, Sveti Vid se takođe vezuje za Vidovdan, kao i drugi sveti mučenici poput Sv. Vit, Modesta i Kriskentije, Sveti Amos, Prepodobni mučenik Dula, Sveti Jefrem, Blaženi Avgustin i Sveti Spiridon. Ovi svetitelji su ostavili dubok trag u srpskoj pravoslavnoj tradiciji i često se slave na Vidovdan.

Vidovdan predstavlja vreme za molitvu, posvećenje i sećanje na prošle junake i mučenike koji su se žrtvovali za svoju veru. Ovaj praznik je važan deo srpske istorije i kulture te se obeležava širom zemlje kao simbol vere, hrabrosti i odanosti. Njegovo obeležavanje podseća Srbe na važnost kontinuirane borbe za slobodu, pravdu i istinu, kao i na trajnu povezanost sa svojom duhovnom baštinom.

U krajnjem, Vidovdan ostaje simbol srpskog duha i tradicije, podsećajući na važnost vere, hrabrosti i požrtvovanja u borbi za pravdu i istinu. Ovaj praznik je prilika za slavljenje života i sećanje na prošle junake, te podseća na važnost odanosti svojoj veri i tradiciji u svakodnevnom životu. Uz svečane liturgije, molitve i običaje, Vidovdan ostaje jedan od najvažnijih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, podsećajući na važnost vere, hrabrosti i požrtvovanja u borbi za pravdu i istinu.