Istraživanje koje je sproveo MarketWatch Guides pokazuje značajan pad broja vozača mlađih od 19 godina u SAD-u. Od 2012. do 2022. godine, zabeležen je pad u čak 40 saveznih država, pri čemu je najveći pad zabeležen u Njujorku, gde je broj mladih vozača opao za čak 49 odsto. U SAD-u je dozvoljeno polaganje vozačkog ispita sa 16 godina. Broj maloletnih vozača koji su dobili punu dozvolu bez ograničenja opao je za 8,7 odsto u pomenutom periodu.

Zvanični podaci Federalne uprave za autoputeve sugerišu slične trendove. Dok je 1983. godine čak 80 odsto osamnaestogodišnjaka imalo vozačku dozvolu, 2021. godine taj udeo opao je na 60 odsto. Udeo šesnaestogodišnjaka sa dozvolom opao je sa 46 na samo 25 odsto. U SAD-u se trenutno vodi debata o razlozima ovog trenda među mladima. Tehnologija se navodi kao glavni razlog, jer omogućava bolju komunikaciju iz udobnosti doma. Drugi razlozi uključuju dostupnost javnog prevoza i novih usluga kao što su Uber i Lyft, kao i popularnost jeftinijih alternativa poput električnih bicikala. Poskupljenje automobila i povećani troškovi vlasništva takođe igraju ulogu u ovom trendu.

Kada je reč o Hrvatskoj, udeo vozača mlađih od 24 godine iznosi oko 8,3 odsto. U 2023. godini, Hrvatska je imala 2.283.673 vozača, od kojih je 189.494 bilo mlađih od 24 godine. Ovi trendovi ukazuju na sličnu situaciju kao u SAD-u, gde se mladi sve manje odlučuju da postanu vozači iz različitih razloga kao što su dostupnost alternativnih prevoznih opcija, tehnološki napredak, poskupljenje automobila i slično.

Uz sve navedene faktore, važno je naglasiti da se svest o zaštiti životne sredine sve više širi, te da sve veći broj ljudi razmišlja o alternativama poput javnog prevoza, bicikala ili deljenje vožnje kako bi smanjili emisiju štetnih gasova u atmosferu.

Iako se ovi trendovi mogu razlikovati od zemlje do zemlje, jasno je da postoji globalna promena u načinu na koji mladi ljudi razmišljaju o vožnji i vlasništvu nad automobilima. Sa tehnologijom koja omogućava lakšu komunikaciju i pristup alternativnim prevoznim opcijama, mladi se sve manje opredeljuju za posedovanje automobila i vožnju na sopstveni pogon.

Ovi trendovi mogu imati veliki uticaj na automobilsku industriju, urbanistički planiranje i zaštitu životne sredine. Važno je da se društvo i industrija prilagode ovim promenama i razmisle o održivim rešenjima za budućnost prevoza. Kroz ulaganje u javni prevoz, biciklističke staze, deljenje vožnje i alternativna goriva, možemo stvoriti održivije društvo sa manjim uticajem na životnu sredinu.

Uprkos padu broja mladih vozača, vožnja i vlasništvo nad automobilom će verovatno ostati važan deo ljudskog života u budućnosti, ali će možda biti drugačijeg oblika. Sa novim tehnologijama i promenama u načinu razmišljanja mladih generacija, automobilska industrija će morati da se prilagodi novim zahtevima tržišta i da razvije održive modele poslovanja koje će odgovoriti na nove trendove i potrebe potrošača.