Prema preliminarnim rezultatima istraživanja koje je sprovela agencija IPSOS/CeSIDa, lista „Srbija ne sme da stane“ osvojila je 46,3% glasova na nedavnim parlamentarnim izborima u Srbiji. To odgovara 128 mandata u Narodnoj skupštini. S druge strane, lista „Srbija protiv nasilja“ osvojila je 23,6% glasova, što daje 65 mandata u parlamentu.
Ispod cenzusa ostale su liste poput one oko Socijalističke partije Srbije (SPS), koja je osvojila 6,6% glasova, odnosno 18 mandata, kao i koalicija NADA sa 4,9% glasova i 13 mandata u parlamentu. Lista „Dr Branimir Nestorovićiv- Mi-glas iz naroda“ također je osvojila 4,8% glasova, što ih dovodi do 13 mandata u Narodnoj skupštini.
Iako su blizu cenzusa, liste poput Zavetnika i Dveri osvojile su 2,7% glasova, što ih ostavlja ispod cenzusa. U parlament će ući i manjinske liste, poput Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) koji je osvojio 1,7% glasova i 6 mandata, te „Usame Zukorlić-Ujedinjeni za pravdu“ s 0,8% glasova i 3 mandata. Također, SDA Sandžak osvojila je 0,6% glasova i 2 mandata, dok će po jedan mandat u parlamentu imati Šaip Kamberi (0,5%) i Ruska stranka (0,3%).
Izbori su protekli mirno i bez incidenata, a prema zvaničnim podacima, izlaznost glasača bila je visoka. Strana opozicija već je izrazila nezadovoljstvo rezultatima izbora. Ipak, prema međunarodnim posmatračima, izbori su protekli u skladu sa standardima demokratskog procesa.
Očekuje se da će lista „Srbija ne sme da stane“ formirati vladajuću većinu u Narodnoj skupštini, te da će lider te liste, Aleksandar Vučić, ostati na poziciji premijera. Opozicija, s druge strane, planira da se udruži kako bi bila u mogućnosti da utiče na odluke u parlamentu i da pruži snažniji otpor vladajućoj stranci.
Izbori su doneli i određene promene u političkom pejzažu Srbije. Listi „Srbija ne sme da stane“, koja predstavlja vladajuću stranku, oslabila je popularnost u odnosu na prethodne izbore. Sa druge strane, lista „Srbija protiv nasilja“ osvojila je znatan broj glasova, što ukazuje na jačanje opozicije.
Očekuje se da će nova Narodna skupština biti mesto intenzivne političke borbe između vladajuće većine i opozicije. Ključni problemi sa kojima će se suočavati nova vlada uključuju ekonomsku situaciju, reforme i borbu protiv korupcije.
Srbija se trenutno suočava sa izazovima kao što su ekonomska recesija, visoka stopa nezaposlenosti, te socijalni i politički nemiri. Nova vlada će morati da se bori sa ovim problemima kako bi obezbedila bolju budućnost za svoje građane. Posledice pandemije COVID-19 također će zahtevati od nove vlade da donosi brze i efikasne odluke kako bi zaštitila zdravstveni sistem i podržala privredu zemlje.
Pored unutrašnjih problema, Srbija se također suočava sa izazovima na međunarodnom planu. Zemlja se nalazi u procesu pristupanja Evropskoj uniji, što zahteva od nove vlade implementaciju reformi i usklađivanje sa standardima EU.
Srbija također mora da se nosi sa pitanjem Kosova i Metohije, koje ostaje jedno od najvažnijih pitanja u spoljnoj politici zemlje. Nova vlada će morati da nastavi sa dijalogom sa kosovskim liderima kako bi se postiglo održivo rešenje za ovaj problem, koji predstavlja prepreku za punu integraciju Srbije u evroatlantske strukture.
Uprkos svim izazovima, novi parlament i vlada imaju priliku da preuzmu odgovornost za budućnost Srbije i da rade na ostvarivanju napretka u različitim oblastima. Nadamo se da će nova vlada uspeti da se nosi sa svim izazovima i da će raditi u interesu svih građana Srbije.
