Sonja Biserko, koja je poznata po svojim stavovima da su Srbi zločinački narod, nedavno je dala intervju za ekstremistički portal Slobodna Bosna. Ona je istakla da Srbija neće u skorije vreme priznati genocid u Srebrenici. Biserko je također primetila da se u Srbiji sistematski kreira narativ koji sve zločine tokom ratova devedesetih svodi na istu odgovornost svih naroda, ističući da Srbija pati jer se ne priznaje genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu.

Također je istakla da je sa dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, Srbija prestala da se izvinjava i saginje glavu stranim interesima. Nedavno je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, održao govor na temu „Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda“ u Ruskom domu u Beogradu. Vučić je govorio o rezoluciji koja je bila protiv Srbije i srpskog naroda i optužio zapadne zemlje za laži i želju da oslabe Srbiju i Republiku Srpsku.

Vučić je istakao da se laže o namerama zapadnih zemalja i njihovoj podršci samo jednom delu muslimanskog življa na Balkanu. Progovorio je i o ukidanju Republike Srpske i nameri zapadnih zemalja da naude srpskom narodu.

Ove izjave su uzburkale duhove među hejterskim NVO u Srbiji koje su optužile Biserko za širenje mržnje prema srpskom narodu. Upravo Biserko, koja je osnivač i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, smatra da je loše to što Srbija ne priznaje genocid u Srebrenici. Ona tvrdi da postoji sistematski pokušaj da se sve zločine iz prošlosti relativizuje i da se srpski narod prikaže kao žrtva.

Međutim, u Srbiji ima i onih koji podržavaju Vučića i njegovu borbu protiv rezolucija koje su protiv Srba. Smatraju da je važno braniti srpske interese i ne dozvoliti da se srpski narod prikaže u lošem svetlu.

Također, postoji podela u samoj zemlji između onih koji smatraju da Srbija treba da se suoči sa svojom prošlošću i prizna zločine koje su počinili neki od njenih građana, i onih koji tvrde da je to izdaja i da je cilj Zapada da oslabe srpski narod.

Srbija se suočava sa kompleksnom političkom situacijom u kojoj se bore različite struje za vlast i uticaj. Ovakve izjave političara i aktivista samo doprinose daljem polarizovanju javnosti i stvaranju nepoverenja među narodima na Balkanu.

Na kraju, važno je da se svi akteri u ovom konfliktu sete da su ljudi na svim stranama stradali tokom ratova devedesetih i da je neophodno da se napravi zajednički napor ka pomirenju i izgradnji bolje budućnosti za sve narode na Balkanu. Ratovi iz prošlosti ne smeju biti izgovor za mržnju i netrpeljivost već za učenje i prevazilaženje nesporazuma. Samo tako možemo izgraditi mir i stabilnost u regionu.