Crna Gora se suočava sa velikim brojem članova izvršne vlasti u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Sa samo 635.000 stanovnika, imaju 32 člana izvršne vlasti i 54 državna sekretara, što stručnjaci smatraju jednom od najglomaznijih vlada u Evropi. Na svakih 17.000 stanovnika dolazi jedan član izvršne vlasti, dok je u drugim zemljama ovaj odnos mnogo manji. Na primer, Italija koja ima tri puta veći broj stanovnika, ima samo 25 članova vlade.
U proteklom periodu, Vlade Crne Gore su imale različit broj članova, sa Vladom Dritana Abazovića od 21 člana, Vladom Zdravka Krivokapića sa 14 članova, Vladom Duška Markovića od 20 ljudi i Vladom premijera Mila Đukanovića sa 19 ministara. Broj državnih sekretara takođe je povećan sa 36 na 54, što znači da će na svakih 10.000 stanovnika biti po jedan državni sekretar.
Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, kritikovao je brojnost vlade, izjavivši da je cilj najglomaznije Vlade u istoriji države zaštita pojedinačnih interesa koje će građani morati da plate. Trošak ove brojnosti je takođe veliki, sa procenom da će nova administracija mesečno trošiti oko 420.000 evra više nego prethodne vlade.
Opozicija je također izrazila nezadovoljstvo ovim povećanjem broja članova vlade, ističući da je potrebna rekonstrukcija zgrade kako bi se obezbedili uslovi za rad u proširenom sastavu. Poslanici su uporedili situaciju u Crnoj Gori sa Kinom, koja sa svojom populacijom od milijardu i po stanovnika, ima samo 24 ministarstva, dok u crnogorskoj vladi ima čak 30 članova.
Ovo povećanje broja članova izvršne vlasti izazvalo je brojne kontroverze i rasprave u Crnoj Gori. Mnogi se pitaju da li je ovakva vlada efikasna i da li je ova brojnost opravdana, posebno u maloj zemlji poput Crne Gore. Troškovi održavanja ove brojne administracije takođe su visoki i postavlja se pitanje da li je ova situacija održiva na duži rok.
Postavljanje pitanja o efikasnosti rada vlade, kao i održivosti ovakvog sistema vlasti, postaje važno pitanje za građane Crne Gore. Sa tako velikim brojem članova izvršne vlasti i dodatnih državnih sekretara, postavlja se pitanje da li je ova situacija optimalna za funkcionisanje države i zadovoljenje potreba građana. Suvišan broj političkih funkcionera može dovesti do prevelikog trošenja novca i resursa, što na kraju može uticati na ekonomsku stabilnost zemlje.
Ovo povećanje broja članova vlade u Crnoj Gori otvara raspravu o potrebi za reformom administracije, kako bi se obezbedila efikasnija uprava i smanjili troškovi. Građani Crne Gore i politički lideri moraju zajednički razmotriti ove izazove i pronaći najbolje rešenje za budućnost zemlje. Samo kroz transparentan dijalog i saradnju može se postići održiva reforma administracije, koja će obezbediti bolje uslove za građane i efikasnije vođenje države.
