Nezavisni istraživač Goran Šarić u svom autorskom tekstu govori o kontroverznoj rezoluciji o Srebrenici, tvrdeći da srpski narod nije genocidan već napaćen i hrabar narod. Šarić ističe da za genocid prema UN konvencijama iz 1948. godine, osim ubistva, ključna je namera da se uništi određena grupa ljudi zbog njihove etničke, verske ili nacionalne pripadnosti. U Srebrenici se, prema njegovim rečima, desilo samo ubijanje, ali to nije dovoljno da se taj zločin okarakteriše kao genocid. Naime, ubijeni Bošnjaci nisu činili značajan procenat stanovništva Bosne i Hercegovine, a nikada nije dokazana genocidna namera političkog ili vojnog vrha Republike Srpske.
Nakon zločina u Srebrenici, bošnjačko stanovništvo je postalo većinsko u BiH, ali se istovremeno postavlja pitanje zašto nema rezolucija o genocidima nad Srbima u različitim istorijskim kontekstima. Šarić ističe da srpski narod nije genocidan već ponosan i hrabar, te da rezolucija o Srebrenici nije za cilj pomirenje Srba i Bošnjaka već nametanje stigme genocida srpskom narodu.
Šarić dalje navodi istorijske primere genocida nad Srbima u NDH gde je postojala genocidna namera i pisana naređenja za ubijanje svih srpskih muškaraca, žena i dece. Upoređujući ove istorijske događaje sa zločinom u Srebrenici, Šarić postavlja pitanje zašto neke žrtve genocida nisu priznate na globalnom nivou, poput Srba u NDH ili Indijanaca.
Na sednici Generalne skupštine UN, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je predvodio delegaciju Srbije koja je bila prisutna prilikom usvajanja rezolucije o Srebrenici. Rezolucija je izazvala kontroverze i nezadovoljstvo u Srbiji, a Šarićev tekst dodatno postavlja pitanje o pravednosti tog dokumenta i ciljevima koje on stavlja pred srpski narod.
U ovom pisanom delu, Goran Šarić ističe važnost sagledavanja istorijskih činjenica i preispitivanja zvaničnih rezolucija koje se odnose na genocid. Kroz analizu događaja u Srebrenici i poređenje sa drugim genocidima u istoriji, autor naglašava da srpski narod nije genocidan već napaćen i hrabar. Ovakav pristup otvara prostor za širu debatu o istorijskim istinama i priznavanju različitih stradanja kroz istoriju.
