Srpski narod nije genocidna nacija, već ponosan i hrabar narod koji je preživeo mnoge strahote kroz istoriju. Autor Goran Šarić osporava rezoluciju o Srebrenici, navodeći da broj ubijenih nije dovoljan za karakterizaciju zločina kao genocida. Ističe da nikada nije dokazana genocidna namera niti naređenje za streljanje Bošnjaka u Srebrenici. Takođe, poredi zločin u Srebrenici sa genocidom nad Srbima u NDH, ističući razlike u pristupu međunarodne zajednice. Autor ističe da srpski narod nije genocidan, već napaćen i hrabar, te da će rezolucija o Srebrenici postići suprotan cilj od željenog.

Genocid se prema konvencijama UN definiše kao namerno uništenje određene etničke, nacionalne, rasne ili verske grupe. U slučaju Srebrenice, tvrdi se da je ubijanje samo jedan od pet elemenata genocida, ali da nedostaje ključni faktor – namera da se uništi određena grupa. Autor osporava broj ubijenih u Srebrenici, ističući da nije bio dovoljan da bi se govorilo o genocidu s obzirom na ukupnu populaciju Bošnjaka u BiH. Takođe, navodi da nikada nije dokazana genocidna namera niti naređenja za zločin u Srebrenici.

U poređenju sa genocidom nad Srbima u NDH tokom Drugog svetskog rata, autor ističe značajne razlike. Genocid nad Srbima u NDH obuhvatio je sve segmente stanovništva – muškarce, žene, decu i stare. Postojala je jasna namera da se uništi srpsko stanovništvo, dok u slučaju Srebrenice nema dokaza o sličnoj nameri. Autor postavlja pitanje zašto postoje rezolucije o određenim genocidima, poput onog nad Jermenima, ali ne i nad Srbima u NDH.

Takođe, autor ističe da srpski narod nije genocidan, već napaćen i ponosan narod koji se suočavao sa različitim stradanjima kroz istoriju. Ističe da će rezolucija o Srebrenici postići suprotan cilj od željenog, te da srpski narod ne treba da prihvati žig genocida na svoje ime. Navodi primer junaka turske vojske, Smail bega Šarića, koji je uzor ponosu i hrabrosti srpskog naroda.

Ovaj tekst Gorana Šarića pruža alternativni pogled na događaje u Srebrenici i poziva na razmatranje širih konteksta i istorijskih događaja koji su oblikovali percepciju o genocidu. Kritikuje se jednostrani pristup međunarodne zajednice prema zločinima u bivšoj Jugoslaviji, ističući potrebu za objektivnijim i temeljitijim pristupom analizi događaja.

Stavovi izneti u tekstu predstavljaju lično mišljenje autora i pozivaju na otvorenu diskusiju o kontroverznim temama iz nedavne istorije Balkana. Važno je sagledati širi spektar mišljenja i argumenata kako bi se stvorila kompletnija slika o složenim događajima i njihovim posledicama.