Mađarska i Srbija će, sa kineskim partnerima, graditi najveći, najbezbedniji, najmoderniji i po protoku saobraćaja, najbrži granični prelaz u Evropi. Ovo je rekao mađarski šef diplomatije Peter Sijarto tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga toj zemlji, ističući da je granični prelaz Reske – Horgoš na auto-putu konstantno zakrčen vozilima. Ljudi u putničkom saobraćaju često gube po nekoliko sati u redovima, a u teretnom saobraćaju se događa da kamioni stoje danima. Želimo da se to promeni u budućnosti. Zato hoćemo da izgradimo najmoderniji granični prelaz pored postojećeg. Transportna udruženja u Srbiji pozdravljaju ovaj projekat, posebno imajući u vidu da višečasovna čekanja na granici stvaraju dodatne troškove za kompanije i velike gubitke za privredu zemlje.

Kako za „Novosti“ objašnjava generalni direktor poslovnog udruženja „Srbijatransport“ Goran Aleksić, obim domaće robe koja se vozi drumom u poslednjih nekoliko godina porastao je 56 odsto. Osim toga, izgradnja infrastrukturnih objekata, puteva, doprinela je da se tranzit kroz našu zemlju poveća preko 86 procenata.

Čekanje na graničnim prelazima postaje prepreka za dalji rast zemlje i trgovinsku razmenu. Analiza Svetske banke pokazuje da ukoliko bi se prosečno vreme potrebno za prelazak granice skratilo na tri sata, BDP bi mogao da poraste za čak tri odsto, u srednjem roku. Istovremeno, zajednički prelazi i carinski kapaciteti se nisu značajnije razvijali i nisu pratili povećanje obima saobraćaja. Zato je projekat izgradnje novog graničnog prelaza Reske izuzetno važan i za privredu naše zemlje i transport. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da vreme čekanja na graničnim prelazima sa EU dostiže i 10 časova i duže je od stajanja na prelazima sa zemljama Zapadnog Balkana. Teretna motorna vozila na prelazima sa Hrvatskom i Mađarskom stoje u redovima dugim oko pet kilometara, uz blokiranje saobraćajne trake koja je predviđena za redovni saobraćaj. Vremenski gubici generišu finansijske troškove za kompanije, a zbog usporenih i otežanih tokova snabdevanja i direktnih troškova transportnog sektora značajno se smanjuje konkurentnost proizvoda. Srbija je svesna ovog problema i radi na uspostavljanju tzv. zelenih koridora kojima se pojednostavljuju carinske procedure i stvaraju uslovi za brži i lakši protok robe i smanjile gužve na graničnim prelazima. Prema rečima Aleksića, može se očekivati da će primena sporazuma sa Kinom, uticati da se značajno poveća obim robe koja se prevozi i broja kamiona.

Uz to, izgradnja novog graničnog prelaza Reske će doprineti većem protoku robe i lakšoj razmeni između Mađarske, Srbije i Kine. Očekuje se da će novi granični prelaz biti tehnički napredniji, sa modernom opremom i bezbednosnim sistemima koji će omogućiti brže i efikasnije prelaze. Takođe, ovaj projekat će pozitivno uticati na ekonomiju obe zemlje, smanjujući troškove kompanijama i povećavajući konkurentnost proizvoda na tržištu. Srbija i Mađarska već sarađuju na unapređenju infrastrukture i povezivanju putnih pravaca, a izgradnja novog graničnog prelaza sa Kinom je samo jedan korak ka daljoj integraciji i saradnji.

Ukidanje barijera i smanjenje vremena čekanja na granicama će takođe doprineti boljim uslovima za poslovanje i investicije, što će dalje podstaći ekonomski rast i razvoj regiona. Kao tranzitna zemlja, Srbija ima veliki potencijal da postane ključna tačka za transport robe između Evrope i Azije, a izgradnja modernih infrastrukturnih objekata kao što je novi granični prelaz Reske će dodatno unaprediti logističke kapacitete zemlje.

Ukupno posmatrano, izgradnja novog graničnog prelaza Reske imaće pozitivan uticaj na ekonomiju i transportni sektor Srbije i Mađarske, pružajući nove mogućnosti za razvoj i saradnju sa Kinom. Očekuje se da će ovaj projekat omogućiti brži protok robe, smanjiti troškove prevoza i povećati konkurentnost privrednih subjekata. Srbija je već prepoznala značaj ulaganja u infrastrukturu i unapređenja logističke mreže, te će dalja saradnja sa Mađarskom i Kinom samo dodatno ojačati poziciju zemlje kao tranzitnog centra u regionu.