Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, nedavno je izjavila da je najlakši pokazatelj napretka Srbije u procesu evropskih integracija broj otvorenih i zatvorenih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom. Trenutno, Srbija ima otvorena 3 poglavlja i zatvorila 2 poglavlja. Ministarka ističe da Srbija ima administrativne kapacitete da iskoristi svoj potencijal u pregovorima, i to zahvaljujući dobrom setu zakonskih i podzakonskih akata, kao i institucijama koje već postoje.

Tokom televizijskog gostovanja, Miščević je podsetila da su se dva puta menjali načini pregovaranja Srbije, uz uvođenje nove metodologije koja je definisala klastera, objedinjavanje poglavlja i jačanje uloge država članica u ocenjivanju. Ona takođe ističe da je pregovarački proces uslovljen vladavinom prava, što je bio prvi uslov koji je postavljen, pored Crne Gore, Srbiji. Posebno je istakla i poglavlje 35, koje se odnosi na praćenje i sprovođenje obaveza i dijaloga između Beograda i Prištine.

Dodala je da se nova metodologija unela veću i značajniju ulogu država članica u ocenjivanju, jačanje političkog uslovljavanja kroz pregovarački proces i uvela bilateralne ocene, odnosno probleme i njihovo rešavanje u prvi plan. Ona je takođe naglasila da trenutno postoji tri različite grupe unutar jedne grupacije, kada je Zapadni Balkan u pitanju: Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija i Albanija u jednoj, Bosna i Hercegovina kao poseban slučaj i Kosovo kao teritorija van ovog procesa.

Miščević je istakla i da plan rasta Evropske unije neće zameniti pregovarački proces, već će doprineti socio-ekonomskom razvoju Srbije. Naglasila je takođe da je uspeh svake zemlje u procesu integracije dobar pokazatelj napretka, a konkurencija između zemalja može biti pozitivna. Takođe je istakla da pojedinačna zemlja ima potencijal da iskoristi dobre setove zakonskih, podzakonskih akata i institucija koje već postoje.

Na pitanje o paketu za Zapadni Balkan, ona je rekla da se Zapadni Balkan i dalje ne posmatra kao paket zbog različitih stepena u tehničkom procesu pregovora. Takođe je naglasila da Srbija ima administrativne kapacitete koje nadmašuju kapacitete drugih zemalja u regionu, što predstavlja dodatni potencijal za Srbiju.

Ministarka Miščević je još napomenula da je za Srbiju dodatni uslov dijalog o normalizaciji između Beograda i Prištine, pored šire vladavine prava i ekonomskih kriterijuma. Na pitanje zašto Srbija nije otvorila nijedno poglavlje od 2021. godine, naglasila je da je ministar za evropske integracije najodgovorniji za tehničke, ali i političke stvari u pregovaračkom procesu. Iako je Komisija tri godine uzastopno rekla da je Srbija spremna za otvaranje klastera, to se nije desilo zbog novih političkih uslova i pitanja usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, koja su postala prioritet od rata u Ukrajini. Najvažnije je, zaključuje ministarka, da Srbija sprovede zakonske promene kako bi napredovala u procesu evropskih integracija.