Denga je globalno raširena virusna bolest koju prenose određene vrste komaraca. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, od 100 do 400 miliona ljudi oboli od ove bolesti svake godine. U poslednjih 20 godina zabeležen je dramatičan porast broja obolelih, sa 500.000 pacijenata 2000. godine na preko 5 miliona 2019. godine. Većina zaraženih (80%) nema simptome, dok manji broj pacijenata može razviti teške simptome poput groznice, glavobolje, mučnine i povraćanja. Najteža forma bolesti, Dengina hemoragijska groznica ili Dengin šok sindrom, može biti smrtonosna zbog unutrašnjeg krvarenja.

Komarac Aedes albopictus, poznat kao Azijski tigrasti komarac, je najopasniji prenosilac Dengue. Ovaj komarac se može naći u mnogim zemljama Evrope, uključujući Hrvatsku, Srbiju, Italiju, Španiju i Grčku. Klimatske promene doprinose širenju ovog komarca, jer više nema dovoljno dana sa minus temperaturama, što mu omogućava da preživi i razmnožava se. Putovanje ljudi takođe doprinosi širenju bolesti, jer mogu postati vektori prenosa na komarce.

Zbog svega navedenog, autohtone epidemije Dengue su postale uobičajene u Evropi. Dok ne postoji specifičan lek za ovu bolest, postoji vakcina koja se primenjuje u zemljama gde je bolest endemska. Dve vrste vakcina su dostupne, a obe pružaju zaštitu od svih četiri serotipa Dengue virusa. Iako se bolest još uvek ne registruje u Srbiji, postoji mogućnost da se pojavi u budućnosti.

Krpelji su još jedan insekt koji može prenositi opasne bolesti poput lajmske bolesti. Ove godine su se pojavili ranije nego prethodnih godina, već sredinom februara. Bez obzira na to, komaraca trenutno nema u Beogradu, ali se očekuje da ovog leta neće biti velikih problema sa ovim insektima. Ipak, važno je pratiti preporuke o zaštiti od krpelja i komaraca kako bismo izbegli potencijalne zdravstvene probleme.