Svetska turistička organizacija UN (UNWTO) objavila je da su međunarodni turistički prihodi doživeli značajan porast tokom 2024. godine, dostigavši 1,6 biliona dolara (oko 1,54 biliona evra), što predstavlja povećanje od oko tri odsto u odnosu na 2023. godinu. Ovaj podatak ukazuje na oporavak globalnog turizma nakon perioda pandemije i ekonomskih izazova.
Srbija se ističe kao jedna od zemalja sa najvećim rastom turističkih prihoda, beležeći impresivan skok od 98 odsto, što je svrstava na peto mesto u svetu. Iza Srbije su samo Kuvajt (232 odsto), El Salvador (206 odsto) i Saudijska Arabija (148 odsto). Ovi podaci naglašavaju sve veći značaj Srbije kao turističke destinacije, koja privlači pažnju kako domaćih, tako i stranih posetilaca.
Prema podacima UNWTO-a, oko 1,4 milijarde ljudi putovalo je u inostranstvo, dok su globalni turistički troškovi dostigli 1,9 biliona dolara (oko 1,84 biliona evra). To sugeriše da je svaki turista u proseku potrošio više od 1.000 dolara tokom svojih putovanja. U 2024. godini, Evropa je ostala najposećeniji kontinent sa 747 miliona posetilaca, dok su Azija i Pacifik privukli 316 miliona putnika, Amerika 213 miliona, Bliski Istok 95 miliona, a Afrika 74 miliona. Francuska se pozicionirala kao najposećenija zemlja sveta sa 100 miliona posetilaca.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić potvrdio je da je broj turista u Srbiji u 2024. godini povećan za nekih 12 do 15 odsto, ali da statistike još uvek nisu konačne. Očekuje se da će devizni priliv na kraju godine dostići blizu tri milijarde evra. Takođe, Seničić je primetio da se prosečan broj noćenja povećao sa 1,4 na 2,9, što ukazuje na rastući interes turista za duže boravke.
Seničić je istakao da su promene u sistemu prijave turista, kao i veći broj registrovanih objekata, doprineli poboljšanju statističkih podataka. „Omogućavamo bržu i lakšu prijavu kroz sistem e-turiste, što omogućava transparentnost i jednostavan pristup informacijama“, rekao je on. Premda broj posetilaca raste, Seničić je naglasio da ti gosti često nisu „najpoželjniji turisti“ sa dubljim džepom, što je još jedan izazov za srpski turizam.
Prema njegovim rečima, struktura turista koji posećuju Srbiju obuhvata pretežno ljude srednje i više srednje klase, dok je kod privatnog smeštaja ta struktura niža. „Prosečna potrošnja se ne menja drastično, što ukazuje na to da još nismo pronašli model dodatih usluga koje bi povećale ukupnu potrošnju“, dodao je Seničić.
Seničić je takođe naglasio važnost održivosti turističkog rasta. On smatra da bi broj godišnjih turista trebalo da se održava između dva i tri miliona kako bi se obezbedila trajnost jedne destinacije. Takođe, turizam u Srbiji treba da se fokusira na jačanje ponude i kreiranje dodatnih sadržaja koji bi privukli različite tipove posetilaca.
Govoreći o budućim strategijama, Seničić je napomenuo da je trenutna strategija istekla s početkom 2025. godine i da je potrebno usvojiti novu. On je ukazao na izazov u planiranju dugoročnih strategija, smatrajući da bi petogodišnji plan mogao biti realniji s obzirom na brze promene u tehnologiji i tržištu.
S obzirom na trenutne rezultate, Srbija se suočava s izazovima, ali i prilikama. „Mora se razmišljati unapred i budžeti moraju biti veći“, naglasio je Seničić, ističući da je sa malim budžetom Srbija postala vidljivija na turističkoj mapi, ali sada treba više resursa kako bi se održala ta pozicija. Ovaj uspeh bi trebao da bude motiv za jačanje turizma i dalje unapređenje ponude.
