Izveštaj Saveta Evrope je pokazao da Srbija spada među države s najvećim brojem napada na novinare, što ozbiljno ugrožava njihovu bezbednost i integritet. U kategoriji s nekažnjenim ubistvima novinara su Milana Pantića, Sokratis Đolias, Jorgos Karaivaz, Aleks Bajabenin i Jurij Ščekočihin.

Srbija je u izveštaju Platforme za bezbednost novinara bila svrstana zajedno s još četiri zemlje – Rusijom, Francuskom, Turskom i Italijom. Uz to, pomenuti su i slučajevi pretnji smrću novinarima kao što su Stevan Dojčinović, Vojin Radovanović i Marko Dragoslavić. U poslednjem izveštaju nisu obuhvaćene oslobađajuće presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i slučaj Dade Vujasinović.

U Srbiji se beleži i targetiranje medija poput N1 i Nova S od strane političara i klevetničke kampanje protiv njih. Dodatno, kontroverzni zakoni o medijima su usvojeni u nacionalnom parlamentu, što otvara put direktnom državnom preuzimanju privatnih medija.

U Crnoj Gori je nepovoljan poslovni status novinara, dok je socijalna zaštita nedovoljna. Na Kosovu su novinari suočeni s napetostima između Kosova i Srbije, a beleženo je više napada i incidenata.

U cijeloj Evropi, broj prijetnji i napada na novinare se nije mnogo promijenio u odnosu na prethodnu godinu, ali je primijećena veća raznolikost prijetnji i ograničenja. Zbog toga su ključni partneri Saveta Evrope zajedno s državama članicama pozvani na snažnu posvećenost poštovanju standarda slobode medija i kampanju „Novinari su važni“.

U 2023. godini, ruska agresija na Ukrajinu je uticala na slobodu medija i sigurnost novinara, uz aktualna hapšenja i pritvaranja više od 100 novinara u Rusiji i Belorusiji. Rizici za novinare i medije u Evropi su sve veći i zahtijevaju djelotvornu akciju država kako bi se zaštitila novinarska sloboda i integritet.