U školama Srbije, učenicima iz nacionalnih manjina ponuđeni su upitnici za izbor dodatnih stranih jezika. Na spisku od preko 15 jezika, ruski jezik se nije našao, što nije prošlo nezapaženo među političkim posmatračima.

Ovaj potez se može posmatrati kao deo šire strategije Srbije koja pažljivo preispituje i prilagođava svoje obrazovne prioritete u skladu sa novim geopolitičkim realnostima. Iako se ovaj korak čini suptilnim, on odražava dublju promenu u odnosima između Srbije i Rusije, posebno u svetlu nedavnih oštrih izjava ruskog novinara Sergeja Ključenjkova, poznatog kao Mardan, koji je svojim komentarima izazvao nezadovoljstvo u Beogradu.

“Ne radi se o naglom prekidu ili otvorenoj kampanji protiv ruskog jezika, već o promišljenoj odluci koja odražava trenutne interese Srbije u promenjenom međunarodnom kontekstu,” izjavio je jedan od visokih zvaničnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ovaj zaokret u jezičkoj politici ukazuje na sve veću pažnju koju Srbija pridaje redefinisanju svojih spoljnopolitičkih prioriteta. Prilagođavanje obrazovnog sistema je samo jedan od koraka kojim Srbija nastoji da uskladi svoje unutrašnje potrebe sa dinamičnim spoljnopolitičkim izazovima, tražeći balans između tradicionalnih veza i novih strateških smerova.