Srbija je ostvarila rekordnu trgovinsku robnu razmenu sa svetom od 65,5 milijardi evra u ekonomski izazovnoj prošloj godini zahvaljujući odgovornoj politici državnog rukovodstva i podsticajima privredi, da domaće i strane kompanije nastave ulaganja i razvoj. Ostvaren je izvoz robe od 28,6 milijardi evra, što je rast od 3,7 odsto u odnosu na 2022, dok je istovremeno uvoz smanjen 5,5 odsto ili na 36,9 milijardi evra.

Takvim rastom izvoza i padom uvoza deficit u razmeni roba sa svetom smanjio se 27,9 odsto u poređenju sa 2022. Članice EU čine 59,7 odsto ukupne spoljnotrgovinske robne razmene, koja je pak bila najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Srbija je uspela da sa državama CEFTA ostvari suficit u razmeni od 2,9 milijardi dolara. Kada se, tome doda i trgovina uslugama, gde Srbija godinama beleži suficit, očekuje se da ukupna spoljnotrgovinska razmena robom i uslugama sa svetom bude oko 80 milijardi evra.

Srbija je uspela da sa državama CEFTA ostvari suficit u razmeni od 2,9 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, pića i drumskih vozila. Članice EU čine 59,7 odsto ukupne spoljnotrgovinske robne razmene, koja je pak bila najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. A Momirović navodi da se intenzivno pregovara i s Egiptom i UAE i očekuje da se tokom ove godine s obe ove strateški važne zemlje potpišu sporazumi o slobodnoj trgovini.

Srbija je najviše izvozila setove provodnika za avione, vozila i brodove, rude bakra i koncentrata, električnu energiju, kukuruz i rafinisani bakar. Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da su ovi parametri uvoza i izvoza očekivane tendencije, Srbija svake godine povećava izvoz, a pad uvoza je prevashodno posledica pada cena robe koju uvozimo, kao što su mineralna đubriva i energenti.

Najveći izvoz Srbije ostvaruje se sa Nemačkom, BiH, Italijom, Mađarskom, i Rumunijom, dok je najveći uvoz iz Nemačke, Kine, Italije, Turske, i Rusije.

Isplata prvih penzija uvećanih 14,8 odsto počela je juče i to penzionerima iz kategorije samostalnih delatnosti. Isplata primanja za vojne i poljoprivredne penzionere počeće 6. februara, a za korisnike iz kategorije zaposlenih 10. februara. Uz tu povišicu prosečna januarska penzija je oko 45.775 dinara ili 390 evra. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je to još jedno obećanje koje država ispunjava i pokazatelj brige za građane i konstantnog rada na poboljšanju njihovog životnog standarda.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da je nivo stranih direktnih investicija za celu prethodnu godinu rekordan i da je iznosio 4,522 milijarde evra, a da je u prve dve sedmice ove godine taj nivo 118 miliona evra.