Prema podacima Saveta Evrope, Srbija je u 2023. godini ušla u prvih deset država Evrope po broju novih slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava. U tom periodu je podneto ukupno 1.522 predstavki protiv Srbije. Međutim, taj broj je značajno manji u odnosu na prethodnu godinu, kada je bilo podneto čak 3.289 predstavki.

Najviše pritužbi pred Evropskim sudom za ljudska prava je podneto protiv Turske, čak 8.341. Sledi Rumunija sa 2.821, Ukrajina sa 2.531, Mađarska sa 2.469 i Italija sa 1.957 prijava. Uz to, u 2023. godini je razmatrano ukupno 15 prijava protiv Srbije, od kojih je 1.910 proglašeno neprihvatljivim ili su odbačene.

U istom periodu, doneto je devet presuda, pri čemu je napomenuto da jedna presuda može obuhvatiti više zahteva. U svim presudama je utvrđeno najmanje jedno kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ovi podaci pokazuju da je Srbija suočena sa određenim izazovima kada je reč o poštovanju ljudskih prava. Iako je broj novih predstavki smanjen u 2023. godini, činjenica je da su presude protiv Srbije jasno ukazale na kršenje konvencije o ljudskim pravima.

Pored broja predstavki, važno je istaći da je kvalitet sprovedenih postupaka takođe od velikog značaja. Dobijanje presude protiv Srbije ne znači samo da je došlo do kršenja, već može ukazati i na propuste u pravosudnom sistemu zemlje.

Evropski sud za ljudska prava je jedna od najvažnijih institucija za zaštitu ljudskih prava u Evropi. Njegova uloga je da odlučuje o tužbama protiv država članica zbog kršenja Konvencije o ljudskim pravima. Osnovni cilj suda je da obezbedi da se ljudska prava garantovana Konvencijom poštuju i primenjuju.

S obzirom na to da su prava zagarantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima osnovna ljudska prava koja su priznata širom Evrope, važno je da države članice poštuju odluke donete od strane ovog suda.

Srbija je jedna od država kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji. U sklopu pregovaračkog procesa, Srbija je dužna da sprovodi reforme u različitim oblastima, uključujući i unapređenje vladavine prava i zaštitu ljudskih prava.

Ovi podaci naglašavaju važnost daljeg rada na unapređenju sprovođenja sudske pravde i zaštiti ljudskih prava u Srbiji. Neophodno je da vlasti preduzmu odgovarajuće mere kako bi osigurale da se prava građana poštuju u skladu sa međunarodnim standardima.

U tom kontekstu, sprovodnje efikasnih reformi u oblasti pravosuđa, jačanje nezavisnosti sudstva, borba protiv korupcije i unapređenje pristupa pravdi su ključni elementi koji će doprineti unapređenju ljudskih prava u Srbiji. Takođe, važno je osnažiti kapacitete institucija za sprovođenje zakona, kao i promovisati svest o ljudskim pravima među građanima.

Srbija je deo zajednice evropskih država koje dele zajedničke vrednosti i principa, uključujući i poštovanje ljudskih prava. Stoga je od suštinskog značaja da se obezbedi da se ove vrednosti primenjuju u praksi. To zahteva angažovanje svih relevantnih aktera, uključujući vladu, pravosudne organe, nevladine organizacije i građane.

Zaključno, podaci o broju novih slučajeva protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava ukazuju na izazove sa kojima se zemlja suočava kada je reč o zaštiti ljudskih prava. Njihovo analiziranje omogućava stvaranje jasnije slike o oblastima u kojima je neophodno preduzeti mere kako bi se unapredila situacija u oblasti ljudskih prava. Ove informacije mogu poslužiti kao osnova za dalje napore ka unapređenju zaštite ljudskih prava u Srbiji.