Rukometna reprezentacija Hrvatske postigla je značajan uspeh osvajajući srebrnu medalju na nedavno završenom Svetskom prvenstvu, gde su u finalu poraženi od Danske. Ovaj uspeh nije samo sportski, već je i povod za proslavu među hrvatskim sportistima, koji su odlučili da svoju radost podele uz pesme popularnog pevača Marka Perkovića Tompsona.
Proslava je započela već tokom leta iz Osla u Zagreb, gde su rukometaši puštali najnoviju Tompsonovu pesmu „Ako ne znaš šta je bilo“, koja se bavi temama iz građanskog rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ova pesma, kao i mnoge druge u Tompsonovom repertoaru, često izaziva kontroverze zbog svoje tematike i načina na koji se odnosi prema povijesnim događajima.
Prema pisanju „Večernjeg lista“, rukometaši su otišli i korak dalje u organizaciji proslave. Planiraju da Marko Perković Tompson bude glavni izvođač na dočeku, koji će se održati na zagrebačkom hipodromu. Hrvatski rukometni savez je kontaktirao Tompsona, pozvavši ga da uveliča ovaj događaj. Pozivu se pridružio i ministar turizma Tonči Glavina, koji dolazi iz krajnje desničarske stranke Domovinski pokret.
Tompson je sa zadovoljstvom prihvatio poziv, što je potvrdio na svojoj zvaničnoj fejsbuk stranici. Međutim, njegov angažman na dočeku izaziva podeljene reakcije u javnosti. Mnogi ga kritikuju zbog njegovih kontroverznih pesama i stavova, koji se često doživljavaju kao podsticanje nacionalne netrpeljivosti, posebno prema Srbima u Hrvatskoj.
Marko Perković Tompson poznat je po pesmama koje sadrže simboliku iz perioda Nezavisne Države Hrvatske (NDH), što ga čini kontroverznom figurom u hrvatskom društvu. Njegovi koncerti obeleženi su simbolima koji podsećaju na ustaški režim, a mnogi od njegovih tekstova veličaju vođe i događaje iz tog perioda. Na repertoaru su mu i pesme koje govore o mestima stradanja, kao što su Jasenovac i Gradiška, gde su tokom rata počinjeni zločini nad Srbima, Jevrejima i Romima.
Tompsonovi nastupi često su praćeni kritikama zbog načina na koji se bavi istorijom, a njegovi tekstovi su predmet rasprava i optužbi za promovisanje mržnje. Iako za mnoge predstavlja simbol otpora i nacionalnog identiteta, za druge je simbol podela i netrpeljivosti. Ovaj kontekst dodatno komplikuje proslavu uspeha rukometaša, koja bi trebalo da bude trenutak zajedništva i ponosa, ali se pretvara u priliku za političke i društvene rasprave.
U društvu u kojem su nacionalne tenzije još uvek prisutne, izbor Tompsona kao izvođača na dočeku može se smatrati provokacijom. Mnogi smatraju da bi umesto toga trebalo slaviti zajedništvo i pomirenje, a ne vraćati se na bolne tačke iz prošlosti. U tom smislu, proslava srebrne medalje postaje refleksija šireg društvenog konteksta, gde se sportski uspeh koristi kao sredstvo za izražavanje nacionalnog identiteta i političkih stavova.
U osnovi, proslava rukometnog uspeha Hrvatske ne može se odvojiti od složenih istorijskih i društvenih okolnosti. Dok jedni uživaju u pesmama Marka Perkovića Tompsona, drugi se suočavaju s bolnim sećanjima na prošlost. Ovaj događaj ponovo otvara pitanja o identitetu, pomirenju i nacionalnoj svesti, čime se jasno pokazuje da sport, iako često viđen kao sredstvo jedinstva, može poslužiti i kao arena za izražavanje dubljih podela unutar društva.
