Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, nedavno je izjavio da se Republika Srpska vraća svojim korenima i da je u toku borba za oslobođenje od Bosne i Hercegovine (BiH). On je naglasio da je BiH odavno postala stereotip koji nije pokazao nikakve rezultate u proteklih 30 godina. U njegovom izražavanju osećaja prema Republici Srpskoj, Dodik je rekao da postoji snažna politička i narodna volja da se moć vrati u ruke Republike Srpske.
Dodik je istakao da je BiH formirana od dva entiteta i da Republika Srpska ne bi trebala da zavisi od onoga što BiH može da joj pruži. „Ne treba nam ništa isporučiti, mi sve imamo,“ poručio je Dodik, naglašavajući da je fokusiran isključivo na Republiku Srpsku, a ne na BiH. On je uverio svoje pratioce na društvenoj mreži Instagram da će Republika Srpska postepeno vraćati svoja prava i nadležnosti koje joj pripadaju.
U poslednjem obraćanju, Dodik je takođe istakao da je uspeo da natera Kristijana Šmita, visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, da prizna da „jedna osoba ne može da odlučuje o životu svih građana zemlje“. On je to nazvao važnim korakom, jer se čini da je Šmitova moć bila neproporcionalna i da je pokušavao da otme imovinu Republici Srpskoj. Dodik je komentarisao da je to priznanje konačno i da se Bošnjaci trude da zadrže Šmita na vlasti.
Šmit je u jednom od svojih javnih nastupa istakao da ne živimo u totalitarnom režimu, poput Severne Koreje, gde jedna osoba donosi sve odluke. Ova izjava je izazvala različite reakcije, a Dodik je smatrao da je to priznanje njegove borbe za autonomiju Republike Srpske.
Dodikova retorika o vraćanju nadležnosti i oslobođenju od BiH ukazuje na rastuće tenzije unutar zemlje. On je naglasio da su srpski interesi na prvom mestu i da je Republika Srpska u dobroj poziciji da se bori za svoja prava. Njegovi komentari impliciraju da će se nastaviti sa politikom koja teži jačanju entitetskih institucija i smanjenju uticaja centralne vlasti.
U javnosti, Dodikova izjava o vraćanju moći Republici Srpskoj izaziva podeljena mišljenja. Dok neki podržavaju njegovu borbu za autonomiju, drugi smatraju da bi to moglo dovesti do dodatnih etničkih podela i sukoba unutar BiH. BiH je postavljena kao složena država sa različitim etničkim grupama, i većina analitičara smatra da bi dodatno jačanje entitetskih vlasti moglo ugroziti stabilnost zemlje.
Dodikova poruka da Republika Srpska „sve ima“ može se tumačiti kao izraz samopouzdanja, ali i kao izazov prema međunarodnoj zajednici koja je uključena u mirnu politiku u BiH. On se često poziva na istorijske i kulturne razloge kako bi potkrepio svoje stavove, iako su njegovi protivnici u BiH često ukazivali na potrebu za saradnjom i jedinstvom među različitim etničkim grupama.
S obzirom na trenutnu situaciju, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati politička scena u BiH. Da li će Dodikova strategija dovesti do jačanja entitetskih vlasti ili će izazvati nove sukobe i podela? Kako se čini, Dodik nastavlja da igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti Republike Srpske i njenog odnosa prema ostatku BiH.
U svakom slučaju, njegovi komentari i akcije će sigurno imati značajan uticaj na političku dinamiku u regionu, a međunarodna zajednica će morati da prati razvoj situacije kako bi osigurala mir i stabilnost u ovom delu Balkana.
