Mikica Petronijević, poznati glumac, krenuo je na svoje treće hodočašće na Svetog Iliju. Putem do Kajmakčalana, udaljenog 600 kilometara, vodiće ga iste misli kao i na prethodna dva hodočašća na Ostrog i Hilandar – cilj mu je da podigne svest u društvu o položaju i pravima dece i osoba sa autizmom.

Mikica je otac mladića Mihajla koji ima autizam, što ga je podstaklo da osnuje udruženje „Svici u mraku“. Želi da podigne svest u društvu o položaju i pravima dece i osoba sa autizmom, kao i da prikupi novčana sredstva za završetak rekonstrukcije njihovog centra.

Sa Mikicom će se na putu do Kajmakčalana, na granici sa Makedonijom, pridružiti njegov prijatelj Davor Arsić iz Kumanova, a podršku će mu pružiti i planinari iz različitih gradova. Njih će ispratiti ispred kafane „Kojekude“ u Aranđelovcu.

Mikica nosi sa sobom šešir i štap koji za njega imaju posebnu emotivnu vrednost. Štap je dobio na poklon na mestu Savin Lakat, a šešir je kupio na moru pre par godina. Nadajući se da će stići do vrha Kajmakčalana gde će ih odmeniti šajkača, Mikica poziva dobre ljude da podrže njegovu misiju.

Mikica ističe da mu je bitno da čini koliko može i koliko je u njegovoj moći, uz nadu da će Gospod preko dobrih ljudi pomoći da ostvari cilj. Poziva ljude da budu svetlost i osvetle mrak, poručujući da mrak ne postoji, već da je to samo nedostatak svetlosti.

Za uplate za udruženje „Svici u mraku“ iz Srbije, broj računa je 265-3300310011575-11, a iz Severne Makedonije 200002470790491 u Stopanskoj Banci Ad Skoplje na ime Davora Arsića.

Mikica Petronijević, poznati glumac sa velikim srcem, kreće na putovanje ka Kajmakčalanu sa ciljem da podigne svest u društvu o položaju i pravima dece i osoba sa autizmom. Njegovo treće hodočašće, nakon poseta Ostrogu i Hilandaru, simbolizuje borbu za pravdu i podršku najslabijima u društvu.

Kroz svoju ličnu priču kao oca deteta sa autizmom, Mikica je osnovao udruženje „Svici u mraku“ sa ciljem da pruži podršku i promoviše svest o autizmu u društvu. Kroz svoje hodočašće i akcije prikupljanja sredstava, Mikica želi da doprinese boljem položaju dece i osoba sa autizmom, kao i da obezbedi sredstva za rekonstrukciju njihovog centra.

Pored ličnog angažmana, Mikica je uspeo da okupi podršku svojih prijatelja i kolega, kao i planinara iz različitih gradova, što pokazuje snagu zajedništva u borbi za prava najranjivijih grupa u društvu. Njegova posvećenost misiji i vera u dobro u ljudima daju nadu i inspiraciju drugima da se pridruže u borbi za pravedno društvo.

Putovanje ka Kajmakčalanu simbolizuje borbu za slobodu i pravdu, odajući počast slavnim precima i herojima koji su se borili za buduće generacije. Kroz svoje hodočašće, Mikica želi da se ponovo poveže sa svojim precima i da oda počast njihovoj žrtvi, nadajući se da će njihov duh biti prisutan u svakom koraku na putu ka vrhu planine.

Mikica Petronijević predstavlja primer hrabrosti i predanosti u borbi za prava najranjivijih grupa u društvu. Njegova vera u dobro u ljudima, zajedništvo sa prijateljima i podrška zajednice daju nadu da promena na bolje u društvu može biti ostvarena kroz solidarnost i angažovanje pojedinaca.

Njegova poruka da mrak ne postoji, već da je to samo nedostatak svetlosti, poziva ljude da budu svetlost i osvetle mrak u životima drugih. Kroz svoje delovanje i angažman, Mikica Petronijević postaje simbol borbe za pravdu i solidarnost u društvu, inspirišući druge da se pridruže u borbi za bolje sutra.