Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je na panel diskusiji u Evropskom parlamentu da projekat „Jadar“ predstavlja više od običnog rudarskog projekta; to je test sposobnosti Evrope da deluje u skladu sa sopstvenim dugoročnim strateškim interesima. Čadež je naglasio da Evropa mora izgraditi otporan i održiv lanac vrednosti litijuma kako bi obezbedila svoju zelenu industrijsku budućnost i smanjila zavisnost od stranih dobavljača, što je postalo sve više problematično zbog geopolitičkih uticaja i ekonomskih pritisaka.
U svom autorskom tekstu na LinkedIn-u, Čadež je ukazao na to da se diskusija o litijumu u Srbiji često svodi na politička i emocionalna pitanja, umesto na ekološke standarde i ekonomski uticaj. On smatra da je ključno postaviti pitanje da li Evropa može da vodi budućnost zelene industrijalizacije, s obzirom na to da trenutno većina litijuma koji koristi dolazi izvan kontinenta. Srbija, s druge strane, raspolaže trećim najvećim rezervama litijuma u Evropi i može da zadovolji do 90% potreba EU za litijumom za proizvodnju baterija.
Čadež je ukazao na problem s kojim se EU suočava, jer dok zemlje poput SAD-a i Kine aktivno traže načine da osiguraju svoje resurse, Evropa se suočava sa sporim napretkom. Iako EU ima 19 projekata litijuma u razvoju, samo su neki od njih dobili odobrenje, a proces se često usporava dezinformacijama, ekološkim zabrinutostima i lokalnim političkim dinamikama.
On je predložio nekoliko rešenja kako bi se situacija popravila. Prvo, predložio je formiranje nezavisne Radne grupe za litijum koja bi nadgledala ekološke i industrijske standarde. Takođe, Srbija bi trebala biti u potpunosti integrisana u Evropsku alijansu za sirovine kako bi se njen litijum tretirao kao strateški resurs EU.
Drugo rešenje odnosi se na ulaganje u ceo lanac vrednosti litijuma, a ne samo u njegovu ekstrakciju. Čadež je naglasio da Srbija ne nudi samo sirovine, već gradi svoje kapacitete za preradu litijuma i proizvodnju baterija, što bi bilo korisno za ekonomiju i industriju u regionu.
Treće rešenje uključuje borbu protiv dezinformacija kroz transparentnost i ekonomske podatke. Čadež je naglasio potrebu da EU prepozna i razotkrije izvore dezinformacija koje ciljaju na projekte vezane za kritične sirovine, kao i da se uspostavi nezavisni ekonomski monitoring kako bi se pratili dugoročni efekti litijumskih projekata na BDP i otvaranje novih radnih mesta.
Na kraju, Čadež je poručio da je izbor Evrope jasan: ili će izgraditi otporan i održiv lanac vrednosti litijuma, ili će nastaviti da se oslanja na strane dobavljače, što će je učiniti ranjivom na geopolitičke pritiske i ekonomsku stagnaciju. On je naglasio da ovo nije samo izazov za Srbiju, već i za celu Evropu, te da je važno da EU deluje odlučno i podrži strateške litijumske projekte, kako unutar svojih granica, tako i izvan njih.
Ova diskusija je od suštinskog značaja za budućnost evropske industrije i njen prelazak na čistu energiju. Čadež je završio svoj govor ističući da se ne radi samo o rudarstvu, već o budućnosti Evrope, koja zavisi od sposobnosti da se obezbede resursi potrebni za razvoj zelene industrije.
