Belim vinima na domaćem tržištu dominira autohtona sorta tamjanika, koja zauzima do 30% zasada u Srbiji. Najviše zasada ove sorte nalazi se u Župi, ali se broj vinograda širi na druge delove zemlje. Prema podacima Saveta vinara, vinarija godišnje proizvede oko 100.000 boca, dok manja imanja imaju kapacitet od 20.000 flaša.

Uzgajanje vinove loze, posebno tamjanike, zahteva veliku upornost i trud. Lozi je potrebno tri do četiri godine od sadnje da bi postala kvalitetna, ali klimatske promene mogu unaprediti ovaj proces. Nedavne nepogode su prouzrokovale štete od 20 do 30 posto vinograda širom zemlje, od Šumadije do Negotinske Krajine.

Uz tamjaniku, među najzastupljenijim sortama belog vina u Srbiji su grašac, šardone i rizling. Autohtone i lokalne sorte poput smederevke, tamjanike i slankamenke takođe su važne u proizvodnji vina u Srbiji. Proizvodnja vina u Srbiji uglavnom je fokusirana na internacionalne sorte, dok autohtone sorte učestvuju sa manje od 10 posto.

Srbija može godišnje da podnese oko 65 do 70 miliona litara vina iz regiona i uvoza. Glavni uvoznici su Makedonija i Crna Gora, dok se manje količine vina uvoze iz Hrvatske i Slovenije. Ostalo vino dolazi iz zemalja poput Italije, Francuske, Španije, Portugala, Argentine i Australije.

Stručnjaci ističu da je država uvela velike subvencije za mlade vinare kako bi unapredila vinogradarstvo. Nedostatak radne snage i stručnjaka u ovom sektoru je problem, jer malo ljudi želi da se bavi ovom profesijom. Srbija ima kvalitetna vina, ali nedostaje im kvantitet. Ipak, domaći vinari su se istakli na međunarodnim sajmovima, gde su dobili visoke ocene za svoja vina.

Uz sve izazove sa kojima se domaći vinari suočavaju, potrebno je ulagati u obrazovanje i podržati razvoj vinogradarstva u zemlji. Srbija ima veliki potencijal da postane konkurentna na svetskom tržištu vina, ali je neophodno uložiti napore u razvoj sektora i podršku mladim vinarima.