Inflacija u Srbiji, prema novoj projekciji Narodne banke Srbije (NBS), očekuje se da će u naredne dve godine ostati unutar granica cilja od 3,0% plus minus 1,5%. Viceguverner NBS, Željko Jović, je na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji naveo da bi međugodišnja inflacija na početku godine trebala da se kreće oko gornje granice ovog dozvoljenog odstupanja. Nakon toga, očekuje se postepeno usporavanje inflacije koje bi na kraju godine moglo da rezultira približavanjem centralnoj vrednosti cilja.
Jović je istakao da će za takvo kretanje inflacije najviše doprineti restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano smanjenje svetskih cena energenata. Takođe, dolazak nove poljoprivredne sezone u maju, pod pretpostavkom da bude prosečna, trebao bi da dovede do smanjenja cena voća i povrća, kao i nižih troškova u proizvodnji hrane. Predviđeno kretanje realnih zarada, u skladu s rastom produktivnosti, trebalo bi da dodatno doprinese usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.
Jedan od fenomena koji je sve više prisutan u svetu, a koji su analizirao u NBS, jeste pojava poznata kao „čipflacija“. Ova pojava se odnosi na brži rast cena jeftinijih brendova u odnosu na skuplje brendove istih proizvoda. Jović je naglasio da je analiza pokazala da je u periodu od 2022. do 2024. godine kumulativni rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove. Takođe, najveća razlika u kretanju cena se javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka.
U poslednjem tromesečju 2024. godine, pozitivna dinamika aktivnosti u privredi je nastavljena, sa međugodišnjim rastom bruto domaćeg proizvoda od 3,3%, dok je na nivou godine rast iznosio 3,9%. Jović je istakao da je u tim složenim globalnim uslovima Srbija pokazala visoku otpornost, ostvarujući sve postavljene ciljeve.
Jedan od ključnih pokazatelja uspeha je rekordni priliv stranih direktnih investicija koji je dostigao 5,2 milijarde evra u 2024. godini. Takođe, kapitalni izdaci države su bili na rekordnom nivou, iznoseći oko šest milijardi evra, što je značajan izvor finansiranja investicija. I pored punog ostvarenja planiranih kapitalnih izdataka, fiskalni deficit je bio niži od projektovanog, iznoseći dva odsto bruto domaćeg proizvoda, što je dovelo do nastavka opadajuće putanje javnog duga. Devizne rezerve su takođe na rekordnom nivou.
Analizirajući međugodišnji rast potrošačkih cena u 2024. godini u odnosu na prethodnu, rezultati su pokazali značajno poboljšanje distribucije. Učestvovanje proizvoda i usluga unutar potrošačke korpe koji su zabeležili dvocifren međugodišnji rast značajno je smanjeno, dok je povećan procenat proizvoda i usluga koji nisu poskupeli. Čak 100 proizvoda i usluga imalo je niže cene nego godinu dana ranije.
U januaru 2025. godine, potrošačke cene su zabeležile međugodišnji rast od 4,6%, dok je međugodišnja inflacija u decembru 2024. iznosila 4,3%. U poređenju sa decembrom 2024. godine, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u januaru 2025. godine povećane su u proseku za 0,6%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga, rast cena zabeležen je u grupama poput komunikacija (1,3%), transporta (1,2%) i rekreacije i kulture (0,7%). U grupama hrane i bezalkoholnih pića, kao i stanovanja, voda, električna energija i gas, cene su porasle za po 0,6%. S druge strane, pad cena zabeležen je u grupi odeće i obuće (-0,6%), dok se ostale cene nisu značajnije menjale.
Sve ove informacije ukazuju na postepeno stabilizovanje inflacije u Srbiji, uz očekivanja da će privreda nastaviti sa pozitivnim trendovima u narednim godinama.
