Srpska pravoslavna crkva 27. januara slavi Svetog Savu, prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, koji je imao ključnu ulogu u formiranju srpske crkve i zakonodavstva. Sveti Sava, rođen kao Radoslav, bio je najmlađi sin Stefana Nemanje, srpskog župana, koji se kasnije zamonašio pod imenom Simeon. Ovaj događaj označava važan prelom u srpskoj istoriji, jer je Sava postavio temelje za obrazovanje, kulturu i religiju u Srbiji.
Jedno od najznačajnijih dela Svetog Save je „Žitije Svetog Simeona“, koje je napisao kao posvetu svom ocu. U ovom delu opisuje očevu smrt i poslednje reči koje je uputio svom sinu. Na samrtnoj postelji, Simeon je Savi rekao: „Čedo moje slatko, slušaj moje reči, neka ne presahnu istočnici života tvoga.“ Ove reči su simbol mudrosti i ljubavi, a takođe sadrže i moralne pouke o čuvanju srca, pravdi i poštenju.
U nastavku, Simeon naglašava važnost međusobne ljubavi među braćom i poslušnosti. On im poručuje da se ne mešaju s bezumnima i da traže premudrost, jer je to put ka dugom i blagoslovenom životu. Ove poruke su i danas aktuelne, podsećajući nas na važnost međuljudskih odnosa i duhovnog usavršavanja.
Sveti Sava je bio ključna figura u osnivanju srpske pravoslavne crkve, a njegov rad je značajno doprineo širenju hrišćanstva u Srbiji. Kao arhiepiskop, Sava je radio na ujedinjenju crkvenih zajednica i jačanju pravoslavnog identiteta srpskog naroda. Njegov život je bio posvećen naporima da se obrazovanje i religija približe običnom narodu.
Kao prosvetitelj, Sava je osnovao škole i manastire, gde se učila pismenost i religijske vrednosti. On je uveo i crkvene zakone koji su omogućili pravilan razvoj crkvenog i društvenog života. Njegovo delovanje nije se završilo samo na verskom polju; Sava je bio i politički vođa, koji je nastojao da obezbedi stabilnost i jedinstvo u zemlji.
Umro je 14. januara 1236. godine, a njegovo telo je kasnije preneseno u manastir Mileševa, gde je postavljeno kao relikvija. Sveti Sava se slavi kao zaštitnik školstva i prosvetiteljstva, a njegov dan se obeležava svečano u svim školama i institucijama u Srbiji. Ovaj dan je prilika da se podsetimo na značaj obrazovanja i moralnih vrednosti u našem društvu.
Njegova ostavština je duboko ukorenjena u kulturi i tradiciji srpskog naroda. Mnoge škole, univerziteti i institucije nosi njegovo ime, a njegovo delo se proučava i poštuje. Sveti Sava je simbol srpske pravoslavne crkve i nacionalnog identiteta, čije poruke i danas inspirišu mnoge.
Sveti Sava nije bio samo religiozna figura, već i politički i kulturni lider. Njegove reči i dela ostaju relevantni i u savremenom društvu, gde se i dalje suočavamo s izazovima koji zahtevaju mudrost i razumevanje. Kroz njegovu poruku ljubavi, jedinstva i prosvetiteljstva, Sveti Sava nas podseća na važnost zajedništva i poštovanja među ljudima.
U današnje vreme, kada se često suočavamo s konfliktima i nesporazumima, Sava nas podseća da je ljubav i razumevanje ključno za izgradnju boljeg društva. Njegova poruka o važnosti obrazovanja i prosvete je još uvek aktuelna i predstavlja temelj na kojem treba graditi budućnost. Sveti Sava, kroz svoje delo i nasledstvo, ostaje svetionik nade i mudrosti za sve nas.
