U pokušaju administracije Donalda Trampa da „učini Ameriku ponovo zdravom“, jedna od glavnih meta postala je ultraprerađena hrana. Robert F. Kenedi mlađi, državni sekretar za zdravstvo, identifikovao je „visoko hemijski obrađenu hranu“ kao ključnog krivca za epidemiju hroničnih bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući gojaznost, dijabetes i autoimune poremećaje. Tokom svog izlaganja u Senatu, Kenedi je naglasio da ova vrsta hrane „truje“ ljude, posebno decu, i obećao je da će raditi na njenom uklanjanju iz federalnih programa kao što je Program pomoći u dopunskoj ishrani (SNAP). Njegov cilj je da vrati zdravlje Amerikanaca na pravi put, a ključ za postizanje tog cilja leži u edukaciji potrošača o ultraprerađenoj hrani i njenoj ulozi u svakodnevnoj ishrani.
Ultraprerađena hrana, koja čini oko 60% američke ishrane, uključuje širok spektar proizvoda, od slatkih žitarica do smrznutih pica, čipsa, gaziranih pića i sladoleda. Za decu i tinejdžere, ovaj procenat je čak i veći, sa oko dve trećine njihove ishrane čine takvi proizvodi. Ove zabrinjavajuće statistike su povezane sa brojnim negativnim zdravstvenim posljedicama, kao što su gojaznost, dijabetes, srčane bolesti, depresija i demencija. Nedavna istraživanja su pokazala da konzumacija ultraprerađene hrane može povećati rizik od rane smrti.
Iako je nauka o ishrani složena, većina dosadašnjih istraživanja je našla veze između ultraprerađene hrane i zdravstvenih problema, ali ne i direktne uzročno-posledične veze. Proizvođači hrane često tvrde da prerađivanje poboljšava sigurnost i dostupnost hrane, kao i da pruža jeftiniji način za raznovrsnu ishranu. Međutim, kada se uzme u obzir da ultraprerađena hrana čini više od 70% zaliha hrane u Americi, postavlja se pitanje kako pomoći potrošačima da donesu informisane odluke.
Ultraprerađena hrana se definiše kao hrana koja je stvorena industrijskim procesima, s dodatkom aditiva, boja i konzervansa koji se ne mogu replicirati u kućnoj kuhinji. Prema istraživačima, ova vrsta hrane je često vrlo ukusna zbog savršene kombinacije šećera, soli i masti, što otežava prestanak konzumacije. Ipak, sama nivo prerade ne određuje uvek nutritivne vrednosti hrane. Na primer, hleb od celog zrna i jogurt su takođe visoko obrađeni, ali nutritivno korisni.
Mnoge studije su pokazale da ishrana bogata ultraprerađenom hranom može dovesti do negativnih zdravstvenih ishoda. Međutim, nije jasno da li je sama hrana uzrok problema ili postoji nešto drugo u životnom stilu tih ljudi što doprinosi negativnim posljedicama. Ultraprerađena hrana često sadrži više natrijuma, zasićenih masti i šećera, dok su vlakna i proteini obično u manjim količinama. Nedavne studije, uključujući eksperiment koji je uključivao 20 učesnika koji su jeli i ultraprerađenu i neprerađenu hranu, pokazale su da su učesnici koji su konzumirali ultraprerađenu hranu unosili oko 500 kalorija više dnevno i dobijali na težini, dok su izgubili težinu kada su jeli neprerađenu hranu.
Pitanje regulacije ultraprerađene hrane postalo je važno. Neki stručnjaci smatraju da bi brojne studije koje povezuju ovu hranu sa lošim zdravljem trebale biti dovoljan razlog za promene u politici. Preporučuje se povećanje poreza na zaslađene napitke i strožija pravila o natrijumu. Bivši komesar Administracije za hranu i lekove, Robert Kalif, takođe je naglasio potrebu za naučnom osnovom pre nego što se preduzmu akcije.
Na kraju, kako bi potrošači trebali da se odnose prema ultraprerađenoj hrani? U današnjem svetu, teško je izbeći visoko prerađenu hranu, pa se preporučuje da se fokusiraju na sastojke i čitaju etikete proizvoda. Vredno je imati na umu da dodati šećer i visok sadržaj natrijuma nisu dobri za zdravlje, dok je minimalno obrađeno voće i povrće veoma korisno. Važno je ne stigmatizovati određene namirnice, s obzirom na to da mnogi ljudi nemaju vremena ili novca da kuvaju sve obroke od nule. Hrana bi trebala da donosi radost i užitak, a ne da bude predmet moralnog prosuđivanja.
