Spoljna politika Srbije je tema koja je u fokusu političkih rasprava, posebno kada je reč o odnosima sa Istokom i Zapadom. Debate o ovoj temi nedavno su održane u Beogradu, a zaključci su izazvali različite reakcije među stručnjacima.

Istoričar Milan St. Protić ističe da Srbija treba da odredi jasne interese države prilikom oblikovanja svoje spoljne politike. On smatra da je Srbija nedosledna i nedefinisana u svojim spoljnopolitičkim stavovima, posebno kada je reč o pitanju Kosova. Prema njegovim rečima, fokusiranjem isključivo na pitanje Kosova, Srbija je zapravo zanemarila druge važne aspekte svog međunarodnog položaja.

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, ističe da Srbija treba da posmatra svoju spoljnu politiku kroz prizmu migracionih trendova. Prema njenim rečima, stanovništvo Srbije uglavnom emigrira ka zapadnim zemljama poput Austrije, Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država. Stoga bi Srbija trebalo da gradi svoju spoljnu politiku na osnovu ovih činjenica.

Vukosava Crnjanski, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), ističe problem antievropskog narativa koji se često promoviše u Srbiji. Ona smatra da Srbija na rečima podržava članstvo u EU, ali da istovremeno politički i medijski podstiče antizapadne stavove. Po njenom mišljenju, potrebno je uskladiti unutrašnju i spoljnu politiku zemlje radi boljeg promovisanja sopstvenih interesa.

Zoran Sekulić, direktor novinske agencije Fonet, ističe da je suštinski problem u Srbiji nedostatak političke volje da se sprovedu neophodne reforme. Prema njegovim rečima, vlast ne pokazuje pravi interes za evrointegracije i često se distancira od pridruživanja EU. On naglašava potrebu za jasnom strategijom spoljne politike Srbije, koja bi se trebala definisati kroz inkluzivnu debatu u Narodnoj skupštini.

Gordana Delić, direktorka Balkanskog fonda za demokratiju, ističe da je situacija u spoljnoj politici Srbije postala kompleksnija posle rata u Ukrajini. Ona tvrdi da je Srbija sada primorana da redefiniše svoje odnose sa svim partnerima i da uskladi svoju unutrašnju politiku sa spoljnom. Prema njenim rečima, ključno je definisati jasnu viziju zemlje i izraditi strategiju spoljne politike kroz participativni proces u Narodnoj skupštini.

U zaključku, jasno je da spoljna politika Srbije zahteva ozbiljno razmatranje i definisanje jasnih ciljeva i interesa države. Kroz inkluzivnu debatu i širu participaciju građana, Srbija bi mogla bolje da artikuliše svoje stavove i deluje efikasnije na međunarodnom planu. Samo kroz dosledno vođenje spoljne politike prema promjenama, Srbija će moći ostvariti svoje mane političke i ekonomske ciljeve.