Dvadesete godine 20. veka bile su vreme kada je jugoslovenstvo postalo ideja koja je bukvalno prodrmala Balkan. Mlada Bosna, jedna od nacionalno-revolucionarnih organizacija tog perioda, okupljala je mlade ljude sa željom za političkim i nacionalnim ujedinjenjem.
U tim vremenima, Ivo Andrić, koji je proveo detinjstvo u Sarajevu, takođe je bio pobornik jugoslovenstva. Bio je deo Mlade Bosne, pisao poeziju i sanjao o oslobođenju južnoslovenskih naroda od austrougarske vlasti.
Jugoslovenski omladinski pokret pre Prvog svetskog rata okupljao je mlade književnike, među kojima je bio i Andrić. Bio je deo Hrvatske napredne organizacije i kasnije Srpsko-hrvatske napredne omladine, koja je činila srce Mlade Bosne.
Svi ovi događaji su se dešavali pre atentata u Sarajevu 1914. godine, koji je promenio tok istorije i zauvek upisao Mladu Bosnu u anale. Iako nije učestvovao u atentatu, Andrić je bio uhapšen od strane austrougarskih vlasti i zatvoren kao politički zatvorenik sve do 1915. godine.
Nakon izlaska iz zatvora, proveo je neko vreme u kućnom pritvoru pre nego što se vratio u Višegrad. Godinama kasnije, pisao je o svojim drugovima iz Mlade Bosne, opisujući njihovu borbu i žrtvu za ideale u koje su verovali.
Andrić je isticao važnost teških vremena pre Prvog svetskog rata, kada su mladi borili za oslobođenje i ujedinjenje naroda Balkana. Njihove ideje i žrtve ostaju deo kolektivne svesti o tom periodu i važnosti borbe za slobodu.
Njegove reči odražavaju nostalgiju za tim vremenima, za patnjom i žrtvom koju su podneli. I dok se sećaju leta 1914. godine, Andrić je naglašavao važnost njihovih ideala i vere u pravdu i slobodu.
Ivo Andrić ostaje simbol borbe za slobodu i ujedinjenje, kao deo Mlade Bosne i jugoslovenskog omladinskog pokreta tog perioda. Njegova dela i reči ne samo da nas podsećaju na značaj tih vremena, već i inspirišu nove generacije da se bore za ideale mira, slobode i zajedništva na Balkanu.
